Već smo govorili, a verovatno je svima i poznata informacija da je planina Maljen, jedna od najsavršenijih planina, u kontekstu da je ovo jedna od retkih planina na kojima imate skoro sve, a po mnogo povoljnijim cenama nego na mnogim drugim mestima.
Pa ćete tako, u ovoj još netaknutoj prirodi, koja oduzima dah, a veoma je blizu svih većih gradova u Srbiji, naći toliko toga da radite, ili da ne radite apsolutno niša ukoliko želite mir tišinu i odmor.
Divčibare, i čitav ovaj kraj, je zapravo savršen dragulj za sve generacije, mesto je lekovito, idealno za skijaše, bicikliste, i pešake.
Stariji ljudi, bolesni, i baš mala deca i čak bebe, redovno posećuju Divčibare, jer se lako svuda stiže na samoj planini, a u mnogo slučajeva i kolima je moguće penjanje na vrhove, i pojedine vidikovce.
I upravo su pešačke staze ono o čemu želimo da govorimo, jer apsolutno zaslužuju pomen (jedna su od najvažnijih atrakcija ovde, i nezaobilazna stanica na putu svakog turiste), i jedan su od razloga zašto je ova planina, i svi njeni vrhovi, vidikovci, i pešačke staze puni turista tokom čitave godine.
Ovo je iskustvo kakvo morate imate, a ukoliko ste turista koji želi da poseti ovaj kraj, onda jedna od lokacija koju ovde morate obići je Golubac.
Mnogi čak svoje putešestvije i sam obilazak počinju upravo na Golubcu, i mnogo je razloga za tako nešto.
Za početak, moramo reći da ima više načina da stignete ovde, a ovo je najlakša smernica, a Golubac je neizostavna stanica na ovom putu.
Do njega stižete tako što krećete od centra Divčibara, gde ćete se sigurno jednom momentu zadesiti, da li zbog nabavke na pijaci, ili obilaska crkve, ili nečeg trećeg.
Primetićete da se lako pronalazi put!
Potražite stazu koja ide od crkve desno, a orjentacija može da bude da morate da prođete, odnosno ta staza vodi pored hotela Maljen.
Ne možete da je promašite.
Dalje idete pored odmarališta EPS, i put vas dalje vodi kroz šumu, koji dalje vodi ga livadama.
Krajolik je kao iz bajke, i videćete koliko zapravo čitav ovaj kraj ima jako veliki potencijal; ovde konkretno prolazite prored nekolicine vikendica.
Sve ovo, kao i uostalom većina staza koje vode kroz Divčibare su pod blagim usponom, i u tom smislu, nije mnogo naporno.
Mogu ovom stazom da idu i deca i oni koji su malo krhkijeg zdravlja.
I onda tu, u borovoj šumi, u krajoliku kao iz bajke, na mestu gde se sreće vazduh sa Karpata, i Mediterana, videćete znak koji traćite, na njemu će pisati dva naziva.
Jedan vodi levo, i taj putokaz pokazuje pravac za vidikovac Paljbu, koji važi za jedan od omiljenih među turistima, i to nije čudo, jer je pogled odavde zaista divan.
Putokaz polu-desno vas vodi za Golubac, koji je neizostavna tačka kada boravite u ovom kraju, i do njegovih 1056 metara nadmorske visine dolazite relativno lako, jer sam uspon nije problematičan, jer je veoma blag.
Na samoj lokaciji, videćete zanimljivu kulu, a zapravo je u pitanju drvena osmatračnica.
A odatle – raj za oči, divan svež vazduh vam miluje pluća, a pogled kao i sna, puca na sve strane.
Ako bacite pogled prema zapadnoj strani videćete Valjevske planine (Jablanik, Povlen, Medvednik i Magleš) a ako pogledate na sever videćete planinu Cer.
Takođe ka severu, a direktno ispod Golubca je šumovita dolina Bukovske reke, koja je veoma duboka.
Istočna i južna strana daju nešto drugo – sa ove pozicije, Golubačke, vidi se Kraljev sto, koji je inače i najveći vidikovac na ovoj planini.
Vide se i Crni Vrh i Paljba, ali i Velika pleća.
Zapravo, ovo je pozicija sa koje se vidi celo Divčibare, koje je zapravo visoravan – šumice, i bujne (ili snežne) livade, a tu kada je lepo vreme mogu se videti krovovi objekata koji su na Divčibarama.
I ovo je jedan od razloga zašto je dobro da prvo kada dođete na Divčibare, obiđete ovu stazu i dođete na ovaj vidikovac.
Sa njega možete da vidite doslovno sve, što ćete u nekom trenutku da obilazite.
Oni koji vole da pešače trebaju da znaju da je uspon mali, da vam nije potrebna neka specijalna kondicija da biste stigli na Golubac.
Mnogi se čak usuđuju kada dozvole vremenske prilike da dođu kolima skroz do vrha, jer je u pojedinim slučajevima to moguće, jer kao što smo rekli napon nije jako izražen.
Bitno je da nema padavina, može čak da bude i hladno, kako i jeste, jer ni leti ovde temperatura ne prelazi 22 stepena.
I na Golubcu, kao i većini mesta na Divčibarama duva divan vetar, koji je zapravo strujanje zdravog vazduha – ne oklevajte da ga udahnete punim plućima.
Dakle, nema dileme.
Ovo je jedna lagana šetnjica po brdima ovog planinskog mesta, koja kako smo rekli, najbolje je da počne od crkve koja se nalazi u samom centru.
Turisti najčešće i počinju obilazak Divčibara odavde, pa kada se brzo popunu na Golubac, i posle razgledanja, oni se, spuste na vidikovac koji odmah ispod, a koji je nešto manji, i zove se, sasvim logično, Mali Golubac. On je isto veoma zanimljiv i omiljen među gostima ovog kraja.
Odatle ne morate da se vraćate istom putanjom – ima više varijanti kuda možete da idete; i to je jedan od načina da istražite planinu na pravi način.
Jedan način je odmah pored naselja Stevan Filipović, za koje ste verovatno čuli, iako nije veliko naselje, kao nijedno vikendaško ovde, ali je primetan porast broja kuća.
Tuda se možete vratiti u sam centar Divčibara, ili alternativno, možete da idete na neki drugi vrh, ili stazu, vidikovac.
Drugi put, jednako interesantan je do Crnog Vrha, a ovde se stiže preko stare skijaške staze, ovo je idealno kada nije skijaška sezona u pitanju – a onda vas put vodi preko greben do Velikih pleća, koji je takođe jedan od najlepših vidikovaca ovde, a neki kažu uopšte.
Odatle vas put ponovo vraća nazad do centra Divčibara.
Trebalo bi napomenuti, iako je ulagano u ovaj kraj, staze, kako neki kažu nisu dovoljno obeležene, a takva je bila i Golubac.
Ipak, manje-više možete da se snađete, a takođe možete i da pitate meštane za pravac.
Bilo kako bilo – iz iskustva posetilaca ovog mesta na planini Maljen, obično je Golubac jedan od obaveznih vidikovaca kada ste ovde.
Dodatna informacija je i da se do Golubca može stići gotovo kompletno automobilom, što može da bude važno kada idete sa starijim ljudima, onima koji nisu skroz zdravi, ili sa malom decom, kolicima, i sve što ide uz to.
Suština je da se Divčibare gledaju kao na mesto koje je idealno za odmor sa decom, i to baš malom, čak i bebama, jer je blizu, a ova informacija je značajna za porodice koje vole da obilaze vidikovce i vrhove.
Naravno, ovo je moguće samo kada nije zima ili kada je poptuno suvo vreme, u bilo kom drugom slučaju nemojte ovo da pokušavate.
Sporijim hodom se stiže ta oko sat vremena, a tokom zime, mnogi roditelju vole da vuku sanke na kojima voze svoju decu.
Čist vazduh i savršen pogled je sve što vam je potrebno ovde – počnite od Golubca, a nastavite na svim drugim.
Možete i svakog vikenda da obilazite neki drugi, a kada ste raspoloženi, onda je najbolje da obiđete sve odjednom.
Ako odlučite da krenete u obilazak Golubca i drugih vidikovaca Divčibara, predlažemo vam da odaberete nov i lep smeštaj na dobrim lokacijama. Upravo to možete naći na sledećoj stranici: Divčibare smeštaj.
