Planina Jablanik se nalazi u Zapadnoj Srbiji, smeštena između planina Povlen na istoku, Madvednika na severu i planine Bobije na zapadu.
Jablanik je drugi po visini među valjevskim planinama; najviša planina ovog lanca je Povlen.
Jablanik se nalazi na udaljenosti oko 45 km od grada Valjeva, u krugu veoma interesantnih i živopisnih mesta u široj okolini Valjeva.
Čuveno odmaralište Divčibare na Maljenu udaljeno je od Valjeva oko 40 km, a misteriozni Povlen se nalazi na približno istoj udaljenosti.
Ako planirate odmor na Divčibarama, pa da odatle posetite i planinu Jablanik, onda su svakako preporuka ovi apartmani.
Kraj planine Jablanik proteže se put Valjevo – Rogačica i kreće se preko Debelog brda, prevoja jugoistočno od same planine. Debelo brdo deli planine Jablanik i Povlen.
Jablanik je većinski pokriven listopadnim šumama, a na njemu se nalazi i dosta livadskog prostora.
Najviša tačka planine Jablanik, istoimeni vrh nalazi se na visini od 1275 metara nadmorske visine i predstavlja čistinu bez drveća.
Sa najvišeg vrha Jablanika pogled se pruža 360 stepeni unaokolo, obuhvatajući sve četiri strane sveta.
Najdalje se pogled proteže ka severu i to do samog Beograda, odnosno Avale. Jablanik je pravi biser Valjevskih planina i jedna je od omiljenih destinacija za ljubitelje planinarenja.
Prema istraživanjima geologa, Jablanik je izuzetno stara planina.
Pripada masivu Dinarskih planina čije stene pamte milione godina; Jablanik je star čitavih 170 miliona godina. Svojim položajem i sastavom neodovojiv je od drugih planina ovog kraja.
Sastoji se pretežno od krečnjaka i serpentina, kao i ostale planine koje pripardaju podrinjsko-valjevskom protezanju.
Pored Jablannika, ovde se jedna na drugom nastavljaju Gučevo, Boranja, Jagodnja, Sokolske planine, Medvednik, Bobija i veličanstveni, najviši od svih, Povlen.
Bez obzira na pretežno krečnjački sastav, Jablanik je dosta obrastao drvećem, za razliku od krševitih krečnjačkih masiva u Istočnoj Srbiji.
Drveće koje preovladava na jablaniku začudo nisu jablanovi, već bukve, pa pomalo iznenađuje da nije po njima dobio ime.
Lepote Jablanika
Kada se uspnete na sam vrh Jablanika, očaraće vas pogled o kome smo već govorili. Pod samim najvišim vrhom postavljene su pojate za stoku. Tokom letnjih meseci meštani iz obližnjih sela ovde izvode stoku na pašu.
Pored pojata, na Jablaniku ćete najverovatnije moći da vidite i ostatke ratnih rovova; ostaci artiljerijskih položaja i drugi tragovi rata karakteristični su za čitav ovaj kraj i druge planine u okolini jablanika, budući da je područje Zapadne Srbije bilo poprište bitaka u Prvom svetskom ratu.
Očaravajuća priroda neodoljivih planina valjevskog lanca krije u sebi tragove ljudskog delovanja, uspomene na velike bitke i čuvar je sećanja na veliku borbu koja se odvijala na prostoru naše zemlje. Možemo reći da su Valjevske planine i čuvari istorije.
Ukoliko sa vrha Jablanika pogled usmerite na istok, ugledaćete i vrhove planina Magleš i Maljen. Ako se dobro usredsredte, shvatićete da gledate preko obličja Rajca i Suvobora na vrhove drugih planina ovog lanca.
Prema iskustvima putnika, pogled sa Jablanika je možda i najlepši u rano jutro, kada prvi zraci sunca prosijaju kroz jutarnju planinsku maglu. Jablanik je možda i najlepše posetiti u proleće, kada njegove šume olistaju, a brojne padine prekrije mirisno livadsko bilje.
Ispod samog vrha protežu se šume, šumski propanci i livade. Ukoliko rešite da se zaputite kroz mirisna jablanička polja, na svom putu ćete proći kroz živopisna seoca, obično smeštena pokraj planinskih izvora. Na ovom putu doći ćete do tačke sa koje se može videti Debelo brdo.
Debelo brdo je planinski prevoj na Povlenu koji se nalazi, kako smo već pomenuli, na putu Rogačica – Valjevo. Duž makadamskog puta koji od Debelog brda vodi ka selu Mravinjici nalazi se jedan broj domaćinstava, stalno naseljenih.
Selo Vujinoviča i Bebića Luka
Kada se spustite još niže, stići ćete do sela Vujinovača. Reč je o planinskom selu na obroncima Povelna i Jablanika. Na području samog sela nalaze se prelepe livade, šume i izvori simpatičnih naziva poput Javorića ili Malih i Velikih vrela.
Od ovih izvora nastaju planinski potoci koji pripadaju slivu reke Jablanice, dok se izvor same reke takođe nalazi u Vujinovači. U donjem delu sela nalazi se manastir Pustinja, a tu je i etno selo Bebića Luka iz XIX veka. Oba mesta su pod zaštitom države.
U selu Vujinovača danas živi tek nešto malo preko stotinu ljudi, dok je populacija sela prema popisima nakon Drugog svetskog rata brojala više od hiljadu stanovnika. Seoski putevi u ovom kraju polako nestaju, dok dobro funkcioniše samo regionalni put.
Zaselak Bebića Luka je pod zaštitom države sa dobrim razlogom. Ovde se nalaze neke od najstarijih kuća u Srbiji.
Reč je o jedinstvenoj seoskoj celini, nastaloj sredinom XIX veka. Predstavlja izolovanu grupu objekata iz domena narodnog graditeljstva u vlasništvu porodice Bebić.
Nalazi se u neposrednoj blizini same reke, okruženo šumama koje su nekada predstavljale glavni izvor za život žitelja Vujinovače. U klisuri reke Jablanice, ne mnogo dalje od Bebića Luke, nalazi se stari manastir Pustinja.
Manastir Pustinja
Manastirska crkva u Pustinji posvećena je Vavedenju Presvet Bogorodice i veruje se da je podignuta još u vreme vladavine kralja Dragutina (1282-1346) na temeljima bogomolje koja je prethodila nemanjićkom dobu.
Postoje pretpostavke o tome da je crkva opstala i u periodu početaka turske vladavine na ovim prostorima, a obnovljena je oko 1600. godine.
Manastir Pustinja kakav danas vidimo potiče iz ovog doba. Izgrađen je u stilu raške škole, interesantnog izgleda.
Sam manastir se nalazi u prekrasnom prirodnom okruženju, u Pustinjskoj klisuri, klisuri Jablanice. Za njegov nastanak se pored navedenih pretpostavki i podataka vezuju brojne priče.
Prema jednom verovanju, tri su brata podizala manastire po valjevskom kraju, a najmlađi od njih je na mestu Pustinje podigao najlepši.
Njegova zavidna braća nisu mogla da se nose sa prizorom, pa su svome najmlađem bratu poželeli da mu manastir zauvek ostane prazan, pust. Otuda, prema legendi, današnji naziv manastira – Pustinja.
Ka Medvedniku, Bobiji i Ljuboviđi
Ukoliko produžite dalje uz Jablanicu, do njenog spoja sa Obnicom, moći ćete da vidite još jednu planinu ovog kraja, Medvednik.
Medvednik nije naziv dobio po populaciji medveda, već po svom karakterističnom obliku, koji podseća na medveda koji spava.
Planina Medvednik je trideset metara niža od Jablanika i deluje zaista impresivno. Kraj Medvednika možete videti kotline u okolini Valjeva.
Ako sa Jablanika pogled usmerite ka zapadu, ugledaćete Bobiju, još jednu lepu planinu koja je u podnožju pribijena uz sam Jablanik.
Do podnožja ćete stići ukoliko se zaputite preko Grebenskih stena, putem ka selima između planina.
Na jugozapadnim padinama planine Bobija izvire Orovička reka, najduža pritoka Ljuboviđe, najduže reke Azbukovice, brdsko-planinskog područja uz granicu sa Republikom Srpskom. Ljuboviđa izvire podno najvišeg vrha na Jablaniku i uliva se u reku Drinu.
Na Ljuboviđi se nalazi takozvana Latinska ćuprija. Reč je o starom kamenom mostu u blizini sela Donja Orovica.
Pretpostavlja se da je nastao još tokom XV veka, a obnovljen je krajem XX i nalazi se pod zaštitom Republike Srbije.
Kako doći do Jablanika?
Jablanik je dobro povezan saobraćajnim putevima, te do njega nije mnogo teško doći. Do planine se dolazi iz pravca grada Valjeva, putem ka Bajinoj Bašti, a preko Debelog brda.
Jablanik, kao i druge Valjevske planine, možete obilaziti tokom čitave godine. Klimatski uslovi na ovim planinama pogodovaće svim ljubiteljima planina, a naročito planinarima, izviđačima i ostalim avanturistima.
