Taorska vrela predstavljaju jednu od najatraktivnijih i najmističnijih bisera Zapadne Srbije i valjevskog kraja. Reč je o izuzetno lepim kaskadnim slapovima koji se nalaze u podnožju planine Povlen, jedne od najlepših planina u ovoj regiji.
Planina Povlen je svojim položajem i istorijom povezana sa još dve planine ovog kraja, Maljenom, poznatom po mirnom planinskom odmaralištu Divčibare, i Suvoborom. Sve tri planine pune su prirodnih blaga.
Ako želite obilaziti Povlen, jedno od preporuka je svakako i da budete smešteni na Divčibarama, pa da odatle idete u izlete, pošto na Povlenu još uvek nema dovoljno pristojnog smeštaja. Na Divčibarama ima jako puno lepih i novih apartmana, koje možete pogledati na ovoj stranici.
Za sam Povlem vezana su brojna predanja i legende, zahvaljujući geološkim pojavama neobičnog izgleda, ali i delima čovekovih ruku. Na Povlenu se nalaze čuvene misteriozne kamene kugle za koje se veruje da imaju čudesne moći i o čijem su poreklu ispredene brojne priče.
Pored Povlenskih kugli, na ovoj planini nalaze se stare vodenice za koje se vezuju verovanja o vampirima. Neke od tih vodenica nalaze se na Taorskim vrelima, spomeniku prirode valjevskog kraja koji je nekada krasio naslovne strane časopisa.
Taorska vrela danas nisu široko popularizovano mesto i destinacija su uglavnom jednog dela domaćih turista. Međutim, čini se da interesovanje za ovaj biser Povlena i valjevski kraj uopšte sve više raste, sudeći po brojnim blog putopisima, ali i agencijskim ponudama.
Ovaj skriveni dragulj planine Povlen možete obići u sopstvenoj režiji, priključiti se nekoj planinarskoj grupi ili ga obići u sklopu organizovanog izleta. Na koji god vid putovanja da se odlučite, verujemo da će vas sam izgled i priče vezana za taorska vrela oduševiti.
Skrivena lepota Taorskih vrela
Taorska vrela se nesumnjivo moraju naći na listi najlepših kreacija Majke Prirode u našoj zemlji, ali i regionu. U vreme bivše Jugoslavije, fotografije Taorskih vrela mogle su se naći na naslovnicama časopisa, a po lepoti su upoređivane sa čuvenim Plitvičkim jezerima u današnjoj Hrvatskoj.
Ono što Taorska vrela čini pravim spomenikom prirode jesu njegove geološke karakteristike. Taorska vrela se sastoje od vrelske pećine pod masivom od krečnjaka iz koje ističe glavni tok. Pored same pećine, tu se nalazi i više manjih izvora.
Ukoliko posmatramo nizvodno od glavnog izvora, videćemo najveću akumulaciju bigra na području ove regije Srbije. Bigarsku akumulaciju presecaju mnogobrojne kaskade, preko kojih teku živopisni, prekrasni slapovi.
Taorski slapovi se ulivaju u vodopad koji se obrušava u reku Skrapež. Reč je o malom vodopadu, visine 4.5 metara. Na kaskadama i među slapovima nalaze se ostaci starih vodenica.
Osim velike akumulacije bigra, ovo područje je karakteristično i po bogatstvu sigom. Reč je o kamenu za kojim i danas postoji potražnja, koji se iskopava i koristi. U blizini Taorskih vrela postoji nekoliko kopova ovog kamena.
O potrebama za sigom i njegovoj eksploataciji svedoči i to da su ljudi, potpuno nesvesni uticaja na okolinu, godinama iskopavali sigu na Taorskim vrelima, čime su naružili vodopade i njihovo okruženje.
Danas Taorska vrela još uvek privlače brojne turiste, mada je njihov nekadašnji sjaj narušen i sama destinacija nije tako popularna kao ranije. Prirodni ambijent je izmenjen ljudskim delovanjem, te vrela ne izgledaju isto kao nekada.
Pod delovanjem ljudske ruke ovde se misli na preusmeravanje vode sa vrela ka Kosjeriću, obližnjem gradiću. Međutim, i u davna vremena je ovde delovao čovek, a da nije ugrožavao prirodni ambijent.
Naime, na Taorskim vrelima prebogatim vodom u starini su podignute vodenice. Bilo ih je čak dvanaest i stajale su sve do osamdesetih godina prošlog veka, kada je izvršeno preusmeravanje vode. Same vodenice su jedno od važnih obeležja ovog mesta.
Prema sećanjima, nekadašnji izvor pod Povlenom bio je tako lep da je svakoga ko bi ga video ostavio bez daha. Voda je izbijala iz pećine, dok je nisu preusmerili. Kada je reč o vodenicama, spomenicima našeg narodnog graditeljstva, danas postoje samo dve.
Premda se može govoriti o spomeniku prirode čiji je izvorni izgled izmenjen čovekovim delovanjem, Taorska vrela i dalje plene svojom lepotom, te predstavljaju destinaciju koju svakako vredi posetiti.
Ukoliko vas zanima nešto više o tome, preporučujemo da pogledate neke od putopisa putnika koji su pronašli vremena da svoje utiske u reči i slici prenesu široj publici i na taj način je zainteresuju da obiđe neke od danas ne tako poznatih turističkih destinacija.
Taorske vodenice
Od dve vodenice, jedna je ponovo u funkciji, dok je druga trošna, obrasla mahovinom i rastinjem. Međutim, njen pomalo sablasni izgled inspiracija je raznim pričama, koje se mogu vezati i za stara predanja o vampirima koji su nastanjivali vodenice.
Vodenica koja je obnovljena i radi deluje gotovo bajkovito. Nalazi se usred taorskih vodopada, okružena povlenskim zelenilom. Huk vode ambijent čini nestvarno lepim.
Prema pričanju meštana, Kumovu vodenicu, kako se danas naziva obnovljena vodenica, otkupio je početkom XIX veka trgovac Stevan Jeremić iz sela Ratkovac. Po njemu su vodenicu zvali Jermenića vodenica.
Čitava imovina Stevana Jeremića, usto veoma vredna, kasnije je prodata. Međutim, vodenicu niko nije smeo da dira; dat je amanet – zakletva o tome da se Jeremićeva vodenica nema prodavati. I taj je amanet bio na snazi sve do sedamdesetih godina prošlog veka.
Vodeničar radovan Milutinović Šonđa iz Markove Crkve stekao je vlasništvo nad velikim delom ove vodenice. Ona je, nažalost, tokom devedesetih godina zatvorena. Na sreću, zapuštenu nekadašnju Jeremića vodenicu otkupili su kumovi Slavko i Milan 2009. godine.
Kumovi su je u potpunosti obnovili i vratili u funkciju. Po njima ona nosi i simbolični novi naziv – Kumova vodenica. Novi vlasnici su se postarali o tome da ona bude obnovljena u autentičnom stilu, a njen inventar čine starinski alati i predmeti.
Soba namenjena vodeničaru u potpunosti je uređena u autentičnom starinskom stilu sa tronošcem, kredencima, ćilimom i slamaricom. Kumova vodenica ima i svoju suvenirnicu, te u njoj možete pazariti predmete poput drvenog pribora za jelo, posuda i drugih predmeta.
Tu je i Kumova prepečenica, domaća rakija, a u vodenici možete kupiti i domaće brašno. U svakom slučaju, obnova Kumove vodenice predstavlja hvale vredan poduhvat i svakako je treba obići.
Druga, oronula vodenica sačuvala je još samo neke od svojih drvenih zidova, krov je bušan i urušen, i prekriven mahovinom. Premda je zapuštena, i ona na svoj način doprinosi atmosferi ove mistične i prelepe destinacije.
Kako stići do Taorskih vrela?
Ukoliko odlučite da obiđete Taorska vrela i svojim očima se uverite u nihovu lepotu i tajne starih vodenica, postoji više načina kako možete do njih doći. Ukoliko putujete sopstvenim prevozom, put će biti veoma jednostavan, a postoji i mogućnost dolaska autobusom ili vozom.
Vrela pripadaju teritoriji grada Valjeva i nalaze se u selu Donji Taor, u blizini puta za selo Makovište. Prevozom se možete približiti destinaciji, a odatle je neohodno nastaviti peške.
Ukoliko do Taorskih vrela dolazite autobuskim prevozom, treba da znate da je put delimično pokriven asfaltom, a delimično makadamski. Put je obeležen, a usput se nalaze parkinzi na kojima vozilo može stati. Postoji autobuska linija na relaciji Valjevo – Donji Taor.
Za one koji se odluče na putovanje vozom neohodno je znati da se vrelima najbliža vozna stanica nalazi u Drenovačkom kiku. Odatle se do vrela može krenuti peške. Do sela Radanovci, u susedstvu Taora, potrebno je sat vremena peške.
Ako do Taorskih vrela dolazite sopstvenim prevozom, povezite se putem za manastir Lelić koji vodi do obližnjeg sela Mravinjici. Od ovog mesta produžite preko mesta Bele vode dok ne naiđete na skretanje ka Donjem Taoru, selu na čijoj se teritoriji vrela nalaze.
Na putu ćete naići na obeleženju tablu koja označava put ka Taorskim vrelima. Od putokaza nastavite do mosta na Skrapežu, parkirajte se i produžite peške. Taorska vrela nalaze se u blizini.
Taorska vrela – Divčibare
Divčibare na Maljenu jedna su od najomiljenijih destinacija za putnike u valjevskom kraju, planinsko mesto u koje mnogi dolaze da se odmore i uživaju u blagodetima svežeg, čistog i lekovitog planinskog vazduha.
Ovo planinsko odmaralište ima veliki turistički potencijal, a njegova popularnost poslednjih godina raste. Metso je mirno, pogodno kako za izlete, tako i za duži boravak, i savršeno za putnike svih generacija, mlade i stare, društvo, parove i porodice sa decom.
Divčibare se odlikuju izuzetnim geografskim položajem, a prirodne lepote neposredne okoline su očaravajuće. Na Divčibarama postoji niz prelepih vidikovaca sa kojih se pogled pruža na čitav krajolik, mnoštvo reka, rečica i potoka, kao i vodopad Skakalo.
Međutim, ukoliko duže boravite na Divčibarama, možda vas interesuje i da obiđete širu okolinu. Često se oni koji borave na Divčibarama interesuju za prirodne i kulturno-istorijske atrakcije koje mogu obići u blizini Divčibara.
Taorska vrela su od Divčibara udaljena oko 44 kilometra, što ih čini destinacijom koju je sasvim moguće obići tokom boravka na Maljenu ili proputovanja kroz čitavu ovu regiju.
Kada obići Taorska vrela?
Prema rečima putnika, Taorska vrela je najbolje obići na proleće, što važi za većinu destinacija čiji su zaštitni znak vodopadi i vodeni tokovi. U periodu od marta do aprila, nakon topljenja planinskih snegova, vode su u rekama i vodopadima obilne, bučne i nestvarno lepe.
Obilazak Taorskih vrela možete ostaviti i za topliji maj, kada se u ovom kraju održavaju i primamljive lokalne manifestacije. Povlenska sremušijada se održava tokom maja i posvećena je, kako joj ime kaže, sremušu, divljem belom luku, biljci koja u narodnoj tradiciji ima veliku vrednost.
Divlji beli luk sremuš raste na Povlenu, u njegovim raskošnim listopadnim šumama, i smatra se izvarnredno lekovitom biljkom, a koristi se i u kulinarstvu. U maju se krajolik već zeleni, vreme je prijatno toplo, idealno za obilazak vrela.
Seoski turizam Donjeg Taora
Stanovnici sela Donji Taor pretežno se bave voćarstvom i stočarstvom i kopaju kamen, sigu. Takođe, mesto ima i potencijal za razvoj seoskog turizma, budući da u ovaj kraj sve češće dolaze planinari i tursisti.
Neki od domaćina u Donjem Taoru rado su se okrenuli seoskom turizmu. Kako navode, njihovi posetioci većinom su iz Srbije, a interesovanje za obilazak ovog kraja raste. Ukoliko dolazite u Donji Taor i planirate da obiđete vrela, možete odsesti u selu.
Domaćini u Donjem Taoru rado će vas uputiti na prirodna blaga samog kraja, a ponuda hrane zasigurno će vas oduševiti.
Ukoliko vaz zanima da li u Donjem Taoru i okolini postoji dobar restoran, reći ćemo da su najbolja jela u samim domaćinstvima.
Ono čime se domaćini posebno diče jeste kvallitetna domaća kuhinja, bazirana na domaćim proizvodima sa samih gazdinstava vlasnika. Naravno, ono što kuhinju Donjeg Taora čini posebnom jeste već pomenuti sremuš.
Baš zbog sremuša i dobre hrane treba obići Donji Taor i posetiti vrela u vreme održavanja manifestacije Dani sremuša. Centralni događaj cele manifestacije upravo je takmičenje u prirpremanju jela koja sadrže sremuš. Kako iskusne domaćice i domaćini kažu, sremuš jelima daje poseban ukus.
Pojedini učesnici Sremušijade izveštili su se u spremanju velikog broja specijaliteta od sremuša i čitavog niza ukusnih domaćih jela, poput pasulja, prebranca, jela sa pečurkama, gulaša, čorbi, slanih i slatkih pita i kiflica, proje i drugih.
U svakom slučaju, ne možete pogrešiti ukoliko se odlučite da Taorska vrela posetite u vreme sazrevanja lekovitog i ukusnog sremuša. Naravno, vrela možete posetiti u u toku drugih godišnjih doba, no u periodu od marta do maja i Sremušijade ona su najatraktivnija.
Izlet na Taorska vrela
Premda ova turistička destinacija i spomenik prirode možda nije toliko aktivno promovisan kao nekada, Taorska vrela se nalaze u ponudi brojnih turističkih agencija. Jedan od odličnih načina da se upoznate sa ovim biserom valjevskog kraja jesu organizovani izleti.
Pojedini izleti su zapravo lagane pešake ture, u čijem opisu su date i sve tehničke informacije koje se tiču obilaska. Staze koje organizatori odabiraju su bezbedne i ne preterano zahtevne. Pojedine agencije nude i lepe pakete jednodnevnih izleta koji podrazumevaju obilazak više lokacija.
Ovakvi izleti u svom aranžmanu obično nude obilazak Kumove vodenice (obnovljene i funkcionalne stare taorske vodenice), obilazak manastira Ćelije, čije se osnivanje vezuje za kralja Dragutina, te obilazak samih prekrasnih Taorskih vrela.
Cene izleta do Taorskih vrela uglavnom su veoma pristupačne, a plan i program puta je dobro organizovan i omogućiće vam ne samo da se upoznate sa lepotom vrela i mistikom njenih vodenica, već i da obiđete druge lokacije u blizini.
Cene se uglavnom kreću oko 2500 dinara, obuhvataju prevoz i vođstvo na putu. Što se tiče hrane, u zavisnosti od vrste ture ona nekad podrazumeva ishranu iz ranca, ali je moguće i organizovanje ručka u nekom od domaćinstava.
Bez obzira na to da li ćete se sami upustiti u avanturu i Taorska vrela obići u sopstvenoj organizaciji ili preferirate organizovan turistički izlet, nema sumnje da će ovaj pomalo zapostavljeni prirodni biser valjevskog kraja na vas ostaviti lep utisak.
