Ukoliko se zaputite put Zapadne Srbije, u potrazi za prirodnim lepotama naše zemlje, ono što će vas zasigurno oduševiti jeste niz šumovitih planina, ispresecanih rekama i potočićima, izvorište mnogih legendi i predanja i poprište velikih istorijskih događaja.
Opčinjavajuće Valjevske planine poznate su po nizu prirodnih dragocenosti i mnogim misterijama, a neke, poput Maljena na kom se nalazi poznati planinski centar Divčibare, omiljena su destinacija mnogih naših turista.
Pored Maljena, Medvednika, Jablanika, Magleša i Suvobora, među Valjevskim planinama izdvaja se Povlen, istovremeno i najviša planina u ovom skupu. Reka Skrapež, kojoj posvećujemo ovu priču, izvire na jugoistočnim padinama Povlena.
Reka Skrapež
Skrapež je leva pritoka Đetinje, dugačka je 47.7 kilometara, a njena izvorišna tačka je čelenka između jugoistočnih padina Povlena i južnih padina Bukovika. Reka Skrapež nastaje spajanjem manjih reka, Sečice i Godljevače.
Sama reka Skrapež se u Đetinju uliva u mestu pod nazivom Požeško polje, uzvodno od sastava sa Moravicom. Među pritokama Skrapeža izdvajaju se reke Lužnica i Dobrinjska reka.
Sliv reke Skrapež najrazvijeniji je na padinama Povlena, Maljena i Jelove gore. Vododelnica ove reke počinje na vrhu Beden, jednom od povlenskih visova, te svojim najvećim delom uz nju se pruža put Valjevo-Užice.
Kanjon Skrapeža veoma je interesantan u geološkom i klimatskom smislu. Njegove desne strane su veoma strme, dok su leve blagog pada, a obe su sastavljene od krečnjačkih masa. Kod gradića Kosjerić, dolina reke je proširena.
U Skrapež se na ovom mestu uliva Kladoroba i svojim tokom u maticu donosi velike nanose, pa se od Kosjerića do ušća reke Gradnje kanjon sužava. Dolina je tu uska i duboka, sa padinama izgrađenim od krečnjaka. Na ovom potezu postoji nekoliko tesnaca.
Dalje od ušća Gradnje, pa do ulivanja Dobrinjske reke, inače najveće leve pritoke Skrapeža, dolina se širi, padine su veoma strme, ali ih sačinjava škriljac, sa dnom prekrivenim naslagama, pod koje se povijaju same strane kanjona.
Na toku posle ulivanja najveće leve pritoke reka Skrapež teče kroz plitku dolinu sa stranama koje su formirali rečni nanosi. Na ovom potezu Skrapež teče kroz ravnicu, a bogate vode utiču na plodna polja u okolini. Reka se dosta često izliva.
Kod Požeškog polja, gde se nalazi njeno ušće u Đetinju, Skrapež više nema pad, te krivudavo teče kroz ravan predeo, što utiče na pomeranje korita.
Geološki sastav sliva Skrapeža veoma je raznovrstan i složen. Čine ga formacije iz paleozoika, devona, gornje jure i gornje krede, te miopliocena.
Vodopad reke Skrapež
Kanjon Skrapeža je pravo prirodno remek-delo. Jedna od najlepših tačaka njegovog toka je neimenovani vodopad koji je na gugl mapi označen kao ušće Vrela i Skrapeža.
Vrelo je Vrelski potok, na kom se nalazi jedan od bisera Zapadne Srbije, nestvarna Taorska vrela.
O vodopadu na Skrapežu se obično govori u kontekstu priče o obližnjim Taorskim vrelima, a sam nema zvaničan naziv. Putnici i ljubitelji prirodnih lepota nazivaju ga vodopad Skrapež.
Ovaj mali, ali veličanstven vodopad nalazi se na visini od nešto više od 600 metara, a obrušava se sa visine od 4.5 metra.
Nalazi se na samo 200 metara od Taorskih vrela, tako da predstavlja gotovo obaveznu tačku obilaska ukoliko dolazite u ovaj kraj.
U neposrednoj okolini vodopada na Skrapežu nalazi se uređeno odmorište sa drvenim stolom i klupama, idealno mesto za predah u bajkovitom prirodnom ambijentu.
Uz Taorska vrela, nekada pravi dragulj jugoslovenskog turizma, a danas pomalo zapostavljena turistička destinacija, vodopad Skrapež je neodvojivi deo ovog lepog prirodnig kompleksa koji zaista vredi obići.
Iako su antropogeni uticaji narušili prirodni ambijent samih vrela i njihove okoline, ova destinacija i dalje pleni svojom lepotom i predstavlja jednu od najlepših tačaka Zapadne Srbije.
Vodopad Skrapež i Taorska vrela rado posećuju brojni turisti i planinari.
Ukoliko razmišljate da se svojim očima uverite u lepotu reke Skrapež i predahnete kraj njenog prekrasnog vodopada, predlažemo da to učinite na proleće.
U toku prolećnih meseci, vode u rekama i vodopadima su najbujnije, te je samim tim njihov prizor zaista impresivan.
