Da li ste nekada čuli za Savu Savanovića, ’prvog srpskog vampira’, kako se o njemu najčešće govori? Verujemo da jeste. Ukoliko volite strašne priče i horor filmove, za Savu vampira verovatno znate iz pripovetke Milovana Glišića ili filma Đorđa Kadijevića, „Leptirica“.
O vampiru Savi Savanoviću možda ste čuli u nekom razgovoru ili čitali o njemu u nekom članku . Ukoliko vas priče o vampirima, folkloru i lokalnim verovanjima naročito zanimaju, onda će vam priča o Savi vampiru biti posebno zanimljiva.
Prema verovanju stanovnika valjevskog sela Zarožje, Sava Savanović je bio povampireni seljak koji je noću posećivao njihovo selo i ubijao ljude. Živeo je, kako se veruje, u staroj vodenici kraj sela. Vodenica Save Savanovića danas je turistička atrakcija.
Selo Zarožje pripada opštini Bajina Bašta i Zlatiborskom okrugu. Nalazi se na obroncima planine Povlen, najviše od valjevskih planina. Zarožje je jedno od interesantnih mesta u ovom kraju, pored, na primer, Divčibara na Maljenu ili misterioznih Taorskih vrela.
Ako ste na Divčibarama na više dana, onda je preporuka da možda jedan dan odvojite za izlet na ovu stranu i posetite ovaj lokalitet. Udaljeno je oko 50km od Divčibara i treba vam oko sat vremena vožnje.
Turistički potencijal sela Zarožje dobrim je delom utemeljeno na verovarnju u vampira Savu Savanoviću, a njegova vodenica s razlogom privlači turiste. Meštani su bili veoma zabrinuti kada se vodenica urušila, pošto su strepeli od toga da vampir više neće imati gde da živi.
Ukoliko bi ostao bez svog obitavališta, mogao bi početi da dolazi u njihove kuće, što nije scenario kojem bi se bilo ko radovao.
Postoji pretpostavka o tome da se priča o Savi propagira zarad razvoja turizma u ovom kraju. Bilo kako bilo, verovanja u fantastična bića rasprostranjena su u srpskoj narodnoj religiji.
Ko je bio vampir Sava Savanović?
Ko je, dakle, bio ovaj nadasve čuveni vampir o kome je pisala čak i britanska štampa? Naime, Sava Savanović je lik iz pripovetke Milovana Glišića „Posle devedeset godina“, inspirisanoj legendama iz ovog kraja.
Možemo reći da je Glišić krstio vampira o kome su u narodu kružile legende. Proučavaoci Glišićevog dela smatraju da se on velikim delom oslanjao na folklor kraja iz koga je vukao korene; njegova porodica poticala je iz sela u opštini Bajina Bašta.
Kao dečak, Glišić je odlazio u obližnja sela, gde je mogao čuti razna lokalna predanja, a između ostalog i ona o vampirima. Jedna takva priča tiče se povampirenog izvesnog Milisava koji je uznemiravao meštane samo dve godine pre Glišićevog rođenja.
Ono što je veoma zanimljivo jeste da je izveštaj o vampiru Milisavu, koji je vrlo moguće inspirisao lik Save Savanovića, poslat Iliji Garašaninu koji je tada bio u svojstvu ministra unutrašnjih poslova. Izveštaj svedoči o čudnoj sudbini Milisava Rakanovića.
Milisav je, kaže se u izveštaju, bolovao od padavice, što je nesrećnog čoveka navelo da oduzme sebi život, te se obesio. Prema narodnim verovanjima, samoubice imaju veći rizik od povampirenja, nego što je to slučaj sa ljudima koji su umrli na neki drugi način.
Par dana od Milisavljeve smrti po selu su krenule da kruže priče o tome kako je, kao vampir, posećivao meštane i davio decu. Žrtve Milisavljevog vampirskog delovanja bili su i njegova udovica i deca.
Meštani su morali nešto da preduzmu povodom nesrećnog sleda događaja i odlučili su da otkopaju Milisavljev grob i spale njegovo telo. Naduvenost tela smatrala se potvrdom da je u pitanju pravi vampir. Vampiri u srpskom folkloru nisu lepotani „Iz intervjua sa vampirom“!
Pošto su spalili Milisavljevo telo, izvršioci nisu kažnjeni za takav akt, kao ni za sličan postupak izveden petnaestak godina pre ovog čina, jer, kako se u izveštaju navodi, takvo ponašanje je posledica neznanja. Priča o vampiri Milisavu nije jedina u ovom kraju ni u Srbiji.
Navedena priča se uzima kao najverovatnija Glišićeva inspiracija zbog vremena i mesta njenog nastanka. U Glišićevpj priči, vampir Sava je noću ubijao ljude u vodenici u Zarožju. Bio je strah i trepet za stanovnike sela, sve dok ih vampira nije rešio odvažni Strahinja.
Strahinja je prevario vampira da mu da njegovo ime, a onda je pronašao i vampirev grob, nakon čega su Strahinja i stanovnici sela izveli sve neophodne rituale kako se povampirenje više ne bi dogodilo, te od tada Sava Savanović više nije morio narod.
Glišićeva pripovetka o vampiru Savi Savanoviću inspirisala je i poznati jugoslovenski horor film iz 1973, režisera Đorđa Kadijevića.
Film „Leptirica“ je snimljen u selu Zelinje kod Zvornika i jedan je od izuzetnih primera fantastičnog filma u jugoslovenskoj kinematografiji i prvi je srpski horor film.
Vodenica Save Savanovića u Zarožju
Selo Zarožje je poznato upravo po legendi o Savi Savanoviću, od čijeg povratka pojedini meštani i danas strepe. Glišićeva pripovetka, isprepletena sa narodnom tradicijom i verovanjima ovog kraja svakako je veoma doprinela ovakvoj atmosferi.
Međutim, ukoliko vas ovakve priče naročito inspirišu, možete i sami obići čuvenu vodenicu u kojoj je Sava Savanović po pričanjima obitavao i uveriti se u prebivalište ovog čuvenog vampira.
I danas se vodenica posećuje sa glogovim kocem, krstom ud leske i obaveznim belim lukom, navode neki od meštana. Povremeno vodenicu obilaze i novinarske ekipe, kao i radoznali turisti. Vodenica se nalazi u Zarožju na reci Rogačici.
Zarožje su zbog Save i njegove vodenice obilazili i dopisnici stranih novina i časopisa, pa je tako o srpskom vampiru pisao i britanski Sun. Zarožje je posetio i dopisnik američkog lista USA Today i France International radija.
Prema rečima direktora Narodnog muzeja u Valjevu upućenim američkom novinaru, vampir Sava Savanović je poput nekog srpskog superheroja, odnosno marketinški trik zarad promocije turizma u ovom kraju.
Međutim, nesumnjivo je da je mit o Savi Savanoviću daleko više od prostog marketinškog trika, budući da je verovanje u srpskog vampira i danas živo, te da njegove korene možemo potražiti u narodnoj religiji i mitologiji.
Verovanja o vampirima bila su veoma česta na prostoru Balkana i Istočne Evrope, odakle su se u osamnaestom veku prenele i u zapadni svet. Vampir je fantastično biće iz slovenske mitologije, a reč je srpskog porekla, prihvaćena u svim svetskim jezicima.
Vodenica Save Savanovića u Zarožju na Rogačici danas je u lošem stanju. To je stara drvena građevina sa urušenim krovom i nije joj jednostavno prići. Poznata je i kao Jagodića vodenica, budući da se već niz decenija nalazi u vlasništvu ove porodice.
Zdanje se urušilo još 2012. godine, pa je Sava, kako kažu, ostao bez krova nad glavom. Bez obzira na tužan izgled, posetioci i dalje dolaze da obiđu čuvenu vodenicu.
Jagodića vodeinca je, inače, bila jedna od pet vodenica koje su mlele žito na reci Rogačici i u radu je opstala najduže.
Danas se još uvek vode razgovori o tome da se Savina vodenica obnovi, kao pravi turistički dragulj Zarožja.
