Povlen je planina u zapadnoj Srbiji, najviša u nizu Valjevskih planina. Najviši vrh Povlena je mali Povlen sa visinom od 1347 metara. Valjevske planine same po sebi nisu preterano visoke, ali ih karakteriše dosta raznolik i često neprohodan teren.
Planina Povlen jedna je i od najmisterioznijih planina u ovom kraju, budući da se za nju vezuju predanja o Velikom potopu i prastarim brodovima koji su nekada krstarili ovim krajem, dok ga je pokrivalo more, zatim priče o vilama, vampirima i drugim neobičnim pojavama.
Jedno od najvećih čuda Povlena su čudnovatne Povlenske kugle, velike kamene lopte pravilnog oblika za koja se vezuju razna verovanja, od toga da su ih na zemlju doneli vanzemaljci, do njihove lekovitosti i priča iz narodne tradicije.
Prirodni ambijent Povlena je sam po sbei očaravajuć. Ova planina je većinom obrasla listopadnom šumom, dok se četinari nalaze samo na jednom delu i najverovatnije su posađeni. Na Povlenu rastu brojne lekovite trave, a planina obiluje i velikim brojem gljiva.
Kao i biljni svet, životinjski svet Povlena takođe je impresivan. Na ovoj planini ima divljači, a posebno treba naglasiti bogatu ornitofloru.
Planina je bogata vodom, a povlenske reke predstavljaju pravo blago ovog kraja. U podnožju Povlena nalaze se čudesna Taorska vrela, spomenik prirode ovog kraja. Reke Povlena krase brojni lepi vodopadi i stare vodenice.
Povlen je prilično popularan među planinarima i ljubiteljima avantura u prirodi. Na ovoj planini postoje razne staze i planinarska kuća Povlenski kućerak. Planinarenje Povlenom je izvanredno iskustvo. U nastavku predstavljamo neke od zanimljivih planinarskih trasa.
Staza 3 vrha Povlena
Staza 3 vrha Povlena dugačka je 9 kilometara i za njen obilazak potrebno je 3 i po sata. Ova staza je kružna i počinje i završava se kod planinarske kuće Povlenski kućerak. Izuzetno je atraktivna jer se na njoj obilaze sva tri najviša povlenska vrha.
Ova staza nije zahtevna, izvrsno je uređena i obeležena, sa propisnom planinarskom crveno-belom markacijom. Trasirana je 2003. godine, a trasiranje je obnovljeno 2020. Na ovoj stazi videćete tri povlenska vrha, vidikovac Ploče i Knjazov vidikovac.
Takođe, u blizini staze nalaze se i čuvene Povlenske kugle, jedna od najvećih misterija ovog kraja. Na stazi se prolazi pored tri izvora pijeće vode.
Staza počinje kod planinarske kuće Povlenski kućerak i kreće se uzbrdo. Staza se uspinje po južnoj padini vrha Veliki Povlen (1271 m), dosta je uska i strma, gusto obrasla drvećem. Potrebno je kretati se u koloni jedan po jedan.
Staza vodi do Velikog Povlena, odakle se pruža izuzetno lep pogled na druge planine valjevskog venca, te Zlatibor, Taru i planine Republike Srpske, koje se vide preko Drine. Od Velikog Povlena, staza dalje vodi ka Srednjem Povlenu (1301 m).
Do Srednjeg Povlena staza vodi stenovitim grebenom kroz šumu četinara i bukvi. Put vodi do livade kojom se dalje uspinje ka vrhu. Sa Srednjeg Povlena staza se spušta na vidikovac Ploče. Sa Ploča trasa vodi na izvor reke Cetinje.
Od izvora Cetinje put se nastavlja preko livade u obliku velikog amfiteatra pod nazivom Gužvara pa do Kneževog polja. Prolazi se pored crkve posvećene Svetom Arhiđakonu Stefanu i odatle uspon vodi na najviši vrh Povlena, Mali Povlen (1347 m).
Staza do Malog Povlena takođe je dosta uzana i pošumljena. Sa ovog vrha se u danima dobre vidljivosti mogu videti čak i Durmitor i Maglić. Sa Malog Povlena se vraća nazad i potom se sa Kneževog polja prelazi na kolski put. Staza dalje vodi nazad ka Povlenskom kućerku.
Staza 4 izvora Povlena
Pored prekrasnih vrhova i vidikovaca, Povlen je poznat po velikom vodenom bogatstvu. Staza 4 izvora takođe je kružna i startuje i završava se kod planinarske kuće Povlenski kućerak. Dugačka je 14 kilometara i za njen obilazak je potrebno 6 sati.
I ova staza spada u kategoriju lakih staza, odlično je uređena i propisno markirana, sa standardnom planinarskom crveno-belom markacijom. Osim četiri izvora, na stazi se prolazi kraj crkve Svetog Stefana Arhiđakona, a u blizini su i Povlenske kugle.
Staza počinje kod planinarske kuće Povlenski kućerak i makadamskim putem vodi ka prevoju Debelo brdo. Potrebno je skrenuti istočno i ući u bukovu šumu Dijavičkim putem.
Posle 4.5 kilometara šetnje stiže se do prvog izvora – izvorišta Povlenske reke. Kraj ovog izvora postoji drveni letnjikovac. Od Povlenske reke nastavlja se ka stenovitom vidikovcu Ploče na kom postoji vidikovac.
Sa vidikovca Ploče, staza se uspinje na vrh Srednji Povlen; vrh ostaje sa desne strane, a staza vodi ka drugom izvoru – izvorištu reke Cetinje. Od ovog izvora put vodi preko pomenute Gužvare sve do Kneževog polja i crkve Svetog Stefana.
Treći izvor se nalazi na samom Kneževom polju. Reč je o takozvanoj Stojadinovoj česmi na 1200 metara nadmorske visine; voda na ovom izvoru smatra se izuzetno kvalitetnom. Od Stojadinove česme put vodi na neimenovani vidikovac.
Nakon ovog vidikovca staza se uspinje na istočnu stranu vrha Mali Povlen i odatle se spušta na Kneževo polje, te se vododerinom nastavlja ka mestu Makovište. Na putu ka startnoj poziciji stiže se i do četvrtog izvora – Madžarije.
Staza Taorska vrela – Radanovci – Taorska vrela
Taorska vrela jedan su od dragulja Povlena i ovog dela Srbije. Reč je o kompleksu slapova koje Vrelski potok formira pri ušću u reku Skrapež.
Taorska vrela su po lepoti parirala poznatim Politvičkim jezerima i nekada su krasila naslovne stranice časopisa.
Na ovim slapovima nekada je radilo čak dvanaest vodenica, od kojih su danas preostale samo dve. Nažalost, ambijent ovog spomenika prirode narušen je ljudskim delovanjem, no Taorska vrela ipak još uvek plene svojom lepotom.
Ukoliko obilazite ovaj kraj Srbije, poseta Vrelima je topla preporuka. Na 200 metera od samih Vrela nalazi se i jedan bezimeni vodopad na reci Skrapež. Vodopad je veoma lep, a kraj njega postoji i uređeno odmorište sa stolom i klupama.
Planinarska trasa Taorska vrela – Radanovci – Taorska vrela je, kao i prethodne, kružna. Dugačka je 9.5 kilometara i za njen obilazak je predviđeno 4 sata. Staza je takođe laka, dobro uređena i propisno markirana.
Na stazi se mogu obići Taorska vrela, spomenik Žikici Jovanoviću-Špancu, sela Radanovci i Donji Taor. Staza je trasirana 2020. godine.
Staza počinje kraj slapova Donjeg Taora i vodi brvnom preko reke Skrapež. Levom obalom Skrapeža se nakon 1.5 kilometar stiže do ušća Belog potoka u ovu reku. Potom se, prateći potok, ide do makadamskog puta i prolazi kroz Ćirovine (zaselak Radanovaca).
Staza vodi do spomenika Žiki Jovanoviću-Špancu, učesniku Španskog građanskog rata i NOB-a, jednom od vođa ustanka u Srbiji i jugoslovenskom heroju, preklom iz Valjeva, stradalom u selu Radanovci, u borbi protiv četnika.
Od mesta ovog spomenika staza dalje vodi grebenom Mramor do makadamskog puta koji se nalazi istočno u odnosu na Taorsku stenu. Sa grebena se potom silazi i putem kroz borovnice na visu Rudine stiže se ponovo do startne pozicije.
Planinarska kuća Povlenski kućerak
Za sve planinare i one koji žele da se upuste u istraživanje planinskih lepota Srbije, svakako će biti od značaja da se upoznaju sa planinarskim domovima i kućama na destinacijama koje žele da obiđu.
Na Povlenu se nalazi planinarska kuća Povlenski kućerak, koja spada u B kategoriju smeštaja i poseduje prostor za šatore.
Kapacitet ove kuće je 30 ležajeva, opremljenih ćebadima i posteljinom. U kući postoje kupatila sa toplom vodom i grejanje na čvrsto gorivo.
Sobe su višekrevetne, a posetiocima je na raspolaganju kuhinja kao i usluga spremanja hrane.
Povlenski kućerak nema fiksno radno vreme, već se posete dogovaraju sa domaćinom. Ova kuća pripada planinarskom klubu Povlen iz Valjeva.
Povlenski kućerak se nalazi na 1145 metara nadmorske visine, pod vrhom Veliki Povlen.
