Reka Gradac jedan je od neprocenjivih prirodnih blaga Zapadne Srbije. To je reka ponornica koja izvire podno planine Povlen, jedne od najmisterioznijih planina ovog kraja. Nakon nekoliko kilometara od izvorišta ponire i potom ponovo izbija na površinu.
Ponornica Gradac nanovo izvire kraj sela Bogatić, kod Jakog izvora, iznad manastira Ćelije. Od ovog novog izvorišta do samog manastira, reka Gradac protiče kroz klisuru krivudavog oblika, lučno zaobilazi Ćelije i nastavlja tok ka valjevu.
U blizini Valjeva se uliva u reku Kolubaru i predstavlja najbogatiju kolubarsku pritoku u pogledu količine vode. Gradac se smatra jednom od najčistijih reka Srbije i pravi je smaragdni dragulj ovog dela zemlje. Smatra se i jednom od najčistijih evropskih reka.
Ne samo da njena očaravajuća bistrina i neodoljive nijanse zelene boje čine reku Gradac izuzetnim prirodnim blagom naše zemlje, već je i njena klisura jedan od najlepših rečnih tokova kod nas. Čistina reke, naravno, utiče i na veoma bogatu floru i faunu.
Sam tok reke Gradac čini ovu reku izuzetno interesantnom. Reč je o njenom neobičnom ponašanju, odnosno izviranju, poniranju i ponovnom izviranju, na mestu gde se susreću Bukovska reka i Zabava. Odatle pa do ušća u Kolubaru dugačka je 28 km, sa padom od 187 metara.
Bukovska reka je maljenska reka, jedna od mnogobrojnih na planini Maljen, poznatoj po planinskom centru Divčibare. Zabava je povlenska reka, koja izvire pod visom Mali Povlen, izvorišna reka Gradca.
Klisura reke Gradac
Reka Gradac je duž svog toka usekla klisuru dužine 22.7 km i dubine između 150 i 200 m. Kanjon reke Gradac smatra se najdužim i najupečatljivijim oblikom rečne erozije u Valjevskim planinama. Kanjon reke Gradac čine dva glavna dela: gornji i donji.
Gornji deo klisure se proteže između naselja Lastra i Bogatić, to jest od Ostojića vira do vrela. Ovaj je predeo poznat pod imenom Suvaja. Reč je o takozvanom periodskom toku. Ovde se podzemno cirkulisanje dešava na nejasnoj dubini, pod rečnim koritom.
Podzemna cirkulacija je usmerena ka vrelu pod nazivom Kolovrat. Vrelo se nalazi desno od korita reke, niz vodu od velikog vrela Zelenaca. Donji deo je ostatak toka od samog vrela pa sve do Valjeva.
Što se tiče osnovnih odlika samog kanjona, čine ih njegove izrazito vertikalne stene pri višim delovima i sipari u podnožju. Oni su nastali usled rada samog vodenog toka koji neprestano podseca i pomera kamene strane.
Kanjon reke Gradac je pun pećina. Speleolozi su zabeležili ukupno 69 objekata, od kojih 67 čine pećine, a 2 su jame. Najznačajnije pećine u klisuri reke Gradac su Degurićka pećina, Gradska pećina i Kraljeva pećina.
Pomenute pećine se nalaze pod zaštitom zakona o zaštiti prirode Republike Srbije, budući da u njima žive kolonije slepih miševa. Kao što ćemo videti, životinjski svet klisure reke Gradac izuzetno je bogat. Isto važi i za izrazito raznovrsnu i razvijenu floru.
Smatra se da su okolinu reke Gradac naseljavali ljudi još u paleolitsko doba, kao i u vreme antike, zbog njenih izuzetnih prirodnih karakteristika.
Ko sve danas nastanjuje klisuru reke Gradac i kakve biljne vrste možete videti u ovom nesvakidašnjem prirodnom ambijentu, sledi u nastavku.
Biljni i životinjski svet kanjona reke Gradac
U kanjonu Gradca žive mnogobrojne životinjske vrste. Od sitnijih životinja i glodara, ovde žive mnogi ježevi, šumski puhovi, šumski i žutogrli miševi, veverice i riđe voluharice.
Od zveri i divljači Gradac naseljavaju zečevi, lisice, kune belice i zlatice, vidre, manji broj divljih svinja i prelepe, graciozne srne. Ove životinje smatraju se lovnom divljači.
Kanjon reke Gradac naseljavaju i brojne vrste ptica, kao što su zebe, kosovi, prepelice, kreje, šumske sove, ćukovi, čavke, crvenperke, zatim vetruške i jastrebovi kokošari.
Same vode nastanjuju i razne vrste riba, među kojima su potočna pastrmka, potočna mrena, klen, peš, pliska, pijor, a tu si i rečni rakovi. U kanjonu se mogu sresti i razni gmizavci, poput poskoka, smuka, belouške, zelembaća, zelenih žaba i gatalinki, kao i barske kornjače, te manjeg broj šumskih kornjača.
Pored bogate faune, u kanjonu reke Gradac mogu se naći i brojne biljne vrste, kao i razne vrste pečuraka. Celokupan sliv reke Gradac i njen klisurasto-kanjonski usek izuzetno je raznolik po pitanju rastinja i karakterističan je po velikom broju gljiva.
Ukupno je na ovom području registrovano čak 400 taksona biljaka i 240 gljiva; moguće je i da ih ima više. Različiti delovi kanjona i toka reke odlikuju se specifičnom florom.
Na obalama reke mogu se naći plavna područja na kojima rastu lopuh, mlečika, menta i rastavić. Aluvijalni nanosi omogućili su nastanak livadsko-pašnjačkih zajednica na kojima rastu različite vrste trava, kao i retke vrbove šume.
Tamo gde podlogu sačinjava pretežno kamenito tle rastu topola i jova. U pojedinim delovima kanjona reke Gradac mogu se sresti izuzetno retke i dragocene vrste biljaka, poput prelepih orhideja. Šume u kanjonu se odlikuju izuzetno velikim brojem gljiva.
Već smo naveli da je kanjon reke Gradac zaštićeno prirodno dobro. Međutim, antropogeni uticaji narušavaju njegovu čistotu i prirodni ambijent. Delovanje čoveka na prirodne procese od davnina je jedan od glavnih problema kada je reč o očuvanju prirodnih predela i staništa.
Neki od najvećih problema koji se tiču održavanja i očuvanja toka i kanjona reke Gradac jesu delo ljudske ruke. Gradac važi za jednu od najčistijih reka u Evropi, no na zagađenje kanjona značajno utiče pruga Beograd-Bar, budući da prolazi samom klisurom.
Problem su i neplansko sečenje drveća, vađenje šljunka i peska, izazivanje požara, krivolov i odlaganje smeća. Reč je o izuzetno nepoželjnim aktivnostima koje ozbiljno narušavaju prirodni ambijent ne samo reke Gradac već i nekih drugih prirodnih lepota.
Još jedan u nizu nepovoljnih antropogenih uticaja jesu betonske brane koje sprečavaju prirodno kretanje životinja. Ovo je naročito izraženo tokom zime, pošto brane ometaju, to jest, onemogućuju migraciju potočne pastrmke neophodnu za mrešćenje.
Nadamo se da će se svest ljudi o važnosti očuvanja prirodnih staništa biljnog i životinjskog sveta i čistote prirodnog okruženja podići, ne samo po pitanju kanjona reke Gradac, već i drugih prirodnih dobara u našoj zemlji.
Aktivnosti na reci Gradac
Poseta kanjonu reke Gradac, međutim, ne mora da bude nimalo štetna. Ukoliko imate svest o važnosti očivanja prirodnih lepota naše zemlje, verujemo da ćete se u prirodi ponašati u skladu sa svim normama neophodnim za opstanak ovih naših dragocenosti.
Šta možete raditi na reci Gradac? Ono što će vas obradovati jeste to da je sam kanjon prohodan i to svom svojom dužinom, što znači da ga možete gotovo neometano istraživati. Na nekim mestima se možda mora zagaziti u vodu, ali se tako može obići ceo kanjon.
Ako želite da obiđete kanjon reke Gradac, najzgodnija polazna tačka bio bi manastir Ćelije. Kada ste već tu, svakako obiđite i ovaj manastir, jednu od najznačajnijih svetinja valjevskog kraja. U nastavku ćemo reći nešto više o samom manastiru.
Polazeći od manastira Ćelije, neće biti teško pratiti tok Gradca. Voda je čista, te se smatra i pogodnom za piće. Najbolje bi bilo da informaciju o tome detaljnije proverite pre nego što se upustite u avanturu. Na reci Gradac svakako možete plivati i kupati se.
Dalje niz tok reke voda je dublja, pa su ti delovi možda još povoljniji za kupanje. Pokraj Gradca možete i kampovati i uopšte uživati u jednoj pravoj avanturi u prirodi. Prilikom obilaska kanjona možete da posetite i Degurićku pećinu, u koju je moguće delimično ući.
Degurićka pećina
Degurićka pećina se smatra pećinom izvorskog tipa, što znači da ima vrelo iz koga voda otiče u Gradac. To je sifonska pećina, sa kanalima. Ova pećina se nalazi u ataru sela Degurić, na teritoriji Valjeva. Potpada pod najveća vrela u valjevskom krasu.
Ulaz u Degurićku pećinu je visok 3.5 m, a širok 7 m. To je jedina pećina u kanjonu reke Gradac sa stabilnim podzemnim tokom. Voda je veoma hladna, 7 stepeni Celzijusa u svim delovima pećine. Voda je tvrda krečna i izlučuje bigar u obliku saliva, stalagmita i prečaga.
Degurićka pećina se smatra hladnom pećinom, budući da se temperatura vazduha u njoj kreće od 12 stepeni na ulazu, preko 8 stepeni na oko tri stotine metara od ulaza, do samo 6 stepeni izmerenih kraj prvog pećinskog sifona.
Neprekidni vodeni tok teče kroz glavni kanal jugoistočnog pružanja, a izmerena dužina iznosi 807.5 metara. Pored glavnog, tu je i niz bočnih kanala. Zna se da postoji šest sifona, od kojih poslednji nije proronjen.
Ukupna dužina kanal do trećeg sifona iznosi preko 2000 metara. Do 2002. godine speleolozi su snimili novih 1500 metara.
U Degurićkoj pećini može se videti veoma raznovrstan pećinski nakit; pored pomenutih oblika, tu su i zasigane draperije, makaroni i helaktiti.
Jedna od osobenosti u Degurićkoj pećini su naslage na nakitu tamne boje, kontrasne svetloj kalcitnoj nijansi. Pored sifona, tu su i zasigane kade koje preprečuju kanal ili se mogu videti u većim grupama.
Kako stići do kanjona reke Gradac?
Reka Gradac i njen kanjon od Valjeva su udaljeni oko 5 kilometara, a od Beograda oko 100. Ukoliko želite da obiđete reku, najbolje je da se do nje zaputite iz Valjeva. Do Gradca možete stići na više načina.
Ukoliko ste baš avanturistički nastrojeni, do reke i kanjona možete da dođete i peške. Šetnja od oko 5 kilometara nije preterano zahtevna, ali ipak odmerite svoje mogućnosti; nakon šetnje tek krećete u istraživanje.
Ukoliko želite da idete peške, zaputite se od Valjeva prateći samu reku do šume i stići ćete do kanjona. Ukoliko ne putujete sopstvenim vozilom, do Gradca možete doći i taksijem iz Valjeva. Taksi usluge u ovom gradu su prilično pristupačne.
Prema nekim putopisnim informacijama, cena puta od Valjeva do kanjona reke Gradac je samo 300 dinara. Možete se obratiti raznim taksi slubama, kao što su Gradski Taxi Valjevo, Pink Taxi Valjevo ili City Taxi Valjevo.
Ukoliko putujete sopstvenim prevozom iz Beograda, do Valjeva stižete magistralom od Šapca. Sa puta se treba isklučiti kod Novog naselja, te putem ka Petnici kroz Degurić stižete do kanjona Gradca.
Ukoliko dolazite iz Beograda ili idete preko Beograda, a ne vozite, možete do Valjeva da dođete autobusom, a odatle iskoristiti taksi uslugu ili pešačiti do kanjona. Na relaciji Beograd-Valjevo postoje redovne autobuske linije sa više polazaka u toku dana.
Šta obići u okolini reke Gradac?
U okolini Gradca nalazi se i čitav niz kulturnih dobara i istorijskih spomenika koje možete obići.
U nastavku ćemo preporučiti neke od njih, a svakako bi trebalo svratiti i do samog Valjeva, grada koji je sasvim nepravedno turistički zapostavljen.
Manastir Ćelije
Manastir Ćelije svakako je jedna od najvećih svetinja ovog kraja. Nalazi se 6 km od Valjeva i leži na levoj obali reke Gradac.
Manastir je okružen gustim šumama i nalazi se u brdima, pa ga ne možete uočiti sve dok ne počnete da silazite u samu kotlinu reke.
Nije poznato kada je manastir tačno nastao, ali se prema predanju vezuje za kralja Dragutina.
Osnivanje manastira se smešta u XIII vek. U turskim zapisima ovaj manastir se pominje u poznom XVI veku. Život u manastiru bio je veoma aktivan, a njegovo bratsvo je učestvovalo u bunama protiv turske vlasti.
Hadži Ruvim, nekadašnji arhimandrit manastira Bogovađa, ovde je dobio sveštenički čin.
Manastir Ćelije poznat je i po arhimandritu dr Justinu Popoviću, koji je u njemu živeo i koji je ovde i sahranjen, Svetog Ave Justina. U manastiru je sahranjen i Ilija Birčanin, koga su dahije posekle 1804. godine.
Danas je igumanija manastira ćelije Glikerija (Janjić). Među značajne svetinje ovog manastira ubrajaju se mošti Svetog Justina Ćeliskog i čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog.
Jerinin grad
Još jedna zaostavština iz starog doba nalazi se na obali reke Gradac, na njenoj desnoj strani. Reč je o Jerininom gradu, na obroncima Braniga, brda u selu Brangović. Istorijat ovog arheološkog nalazišta je veoma dug.
Ispitivanja su pokazala da je obde utvrđenje podignuto još u IV veku, te da je bio episkopsko sedište. U X veku tvrđava je bila napuštena. Pretpostavlja se da se to dogodilo usled mađarsko-srpskih sukoba u to vreme.
Zbog čega se, međutim, ovo mesto naziva Jerinin grad? Prema etnologu Veselinu Čajkanoviću, naziv je povezan sa izrazom ’jelinski’, odnosno helenski. Po drugim tumačenjima vezuje se za prokletu Jerinu, vilu koja tumara starim gradom.
Verovanja o prokletoj Jerini se vezuju za despoticu Irinu Kantakuzin, suprugu despota Đurđa Brankovića. Ovaj nemili nadimak u narodnom predanju vezuje se za njenu surovu vladavinu, odnosno izgradnju smederevske tvrđave.
Današnji lokalitet Jerininog grada je arheološko nalazište, na kome je sačuvano nešto prizemnih ostataka građevina i bedema, a posebno su zanimljivi ostaci donžon kule sa kojih se može osmotriti okolina.
U okviru stalne postavke Narodnog muzeja u Valjevu mogu se videti nalazi sa istraživanja.
