Planine zapadne Srbije najpopularniji su masivi u našoj zemlji i najposećenije odredište za ljubitelje eko turizma, planinarenja i odmora u prirodi.
Ovaj region Srbije može se pohvaliti planinama izuzetne lepote, živopisnog okruženja i velikim prirodnim bogatstvima.
Planine zapadne Srbije
U zapadnoj Srbiji niže se preko sedamdeset planina, među kojima je najviša Golija, sa vrhom Jankov kamen visine od 1833 metra. Najposećeniji planinski centri u ovoj regiji su Zlatibor, Tara, Divčibare na Maljenu, Zlatar i drugi.
Zapadni deo naše zemlje karakterističan je upravo po velikom broju planina dinarskog sistema. Turistički potencijal ovog regiona najvećim delom je vezan upravo za planinska odredišta. Na nekim od ovih planina turizam je visoko razvijen, dok je na drugima u porastu.
Zlatibor već dugo prednjači kao najpopularnija i najposćenija planina u čitavoj zemlji, premda je njegov prirodni ambijent time donekle narušen. Ova planina je prilično urbanizovana, te u nekim delovima podseća na gradsku sredinu.
Međutim, Zlatibor je izuzetno atraktivan mladima i svima onima koji od odmora na planini očekuju dodatne usluge i druge vidiove zabave osim pešačenja po okolini, obilaska prirodnih dragocenosti i drugih povezanih outdoor aktivnosti.
Za one koji žele da pronađu mir i uživaju u blagodetima čistog i lekovitog planinskog vazduha bez mnogo buke i gužve, idealna destinacija su Divčibare na Maljenu. Divčibarski turizam razvijao se još od dvadesetih godina prošlog veka, a danas je ponovo u usponu.
Prekrasni vidikovci i izuzetna pošumljenost krase planinu Taru, zbog svoje lepote poznatu kao ’kraljica planina’. Tara ima veoma bogatu floru i faunu. Između ostalog, na ovoj planini živi najveći broj mrkih medveda u zemlji.
Pored pomenutih, tu je i čitav niz dobro poznatih i manje turistički promovisanih planina. Jedna od onih čija popularnost raste je Povlen, planina poznata po brojnim misterijama i prirodnim lepotama poput nesvakidašnjih Taorskih vrela.
Ništa manje atraktivne nisu ni planine Medvednik, Jablanik i Magleš koje pripadaju nizu Valjevskih planina. U njihovoj blizini nalazi se i planina Bobija. Premda nije preterano turistički ekspoloatisana, Bobija ima puno toga da ponudi zaljubljenicima u planinski turizam.
Planina Bobija
Planina Bobija nalazi se u zapadnoj Srbiji, na brdsko-planinskom području koje se zove Azbukovica. Bobija je smeštena između reke Drine, Sokolskih planina, te planina Medvednik i Jablanik i kanjona reke Trešnjice, koji krase izuzetno živopisna forma i ambijent.
Najviši vrh na planini Bobija je Tornička Bobija, sa visinom od 1272 metra. Ova planina obrasla je mešovitom bukovom i četinarskom šumom, a krase je i brojne livade i pašnjaci. Reljef Bobije je izvanredno raznovrstan te mami posetioce različitih interesovanja.
Bobija je zbog svog karakterističnog reljefa zanimljiva kako turistima zaljubljenicima u prirodu, tako i stručnjacima u oblasti speleologije, ljubiteljima paraglajdinga i planinarima. Bobiju rado posećuju i oni koji vole jahanje i peščenje u prirodi ili terensku vožnju džipovima.
Planina Bobija je sama po sebi atraktivna za obilazak i razgledanje, a sa nje se pružaju i prelepi pogledi na planine u njenom okruženju. U nastavku ćemo predstaviti neke od planinarskih trasa koje bi vam mogle biti u tom smislu zanimljive.
Ono što ovu planinu čini neizmerno dragocenom i privlačnom jeste njena nedirnuta priroda. Na ovoj planini nema urbanizovanog centra poput Zlatibora, priroda je očuvana, vazduh čist i prozračan. Bobija je idealna destinacija za prave ljubitelje planinskog spokoja.
Bobija je delimično naseljena; na ovoj planini postoji nekoliko sela. Najveća naselja na Bobiji su Donji i Gornji Savkovići i Gornje Košlje. Meštani bobijskih sela mahom se bave uzgojem stoke i voćarstvom. Na Bobiji se mogu naći izvanredno kvalitetni sirevi, kajmak i mleko.
Kada je reč o gajenju voća, na Bobiji prevladavaju zasadi šljiva i malinjaci. Glavni prihod stanovnici Bobije imaju od uzgoja malina, što važi i za neke druge planine u ovoj regiji.
Prirodna bogatstva Bobije
Bobija se ističe svojim očuvanim prirodnim ambijentom, a jedno od najvećih blaga ove planine jesu izvori hladne i čiste pitke vode. Planina je prepuna jakih izvora, koji se većinski nalaze u višim predelima. Najpoznatiji izvor na Bobiji je Dobra voda.
Istraživanja su utvrdila da na planini Bobija postoji više od sto izvora čiste vode. Prema svedočenju lokalnih stanovnika, na Bobiji nema šume i visa na kome ne postoji bar jedan bistri planinski izvor.
Bobiju krase brojni vidikovci na kojima možete uživati u pogledu na beskrajno prirodno kraljevstvo ove planine kao i planinske vrhove u okolini. Jedna od najvećih lepota Bobije je i već pomenuti kanjon Trešnjice, te reka Ljuboviđa i Tribuća.
Kanjon Trešnjice je proglašen za specijalni prirodni rezervat i jedno je od staništa veličanstvenog beloglavog supa u našoj zemlji. Ukoliko obilazite kanjon Trešnjice u potrazi za beloglavim supovima, budite oprezni u danima nakon padavina, budući da teren može biti klizav.
Pored najvišeg vrha Torničke Bobije, poznati vrhovi na ovoj planini su Opaljena stena, Crni vrh, Rilo, Palež, Krušik i Oštra stena.
Jedan od razloga zašto su prirodne lepote Bobije ostale netaknute i očuvane jeste i slaba pristupačnost same planine. Bobija se nalazi na 140 km od glavnog grada, a na oko 30 od Ljubovije, Bajine Bašte i Valjeva.
Pristup ovoj planini zapadne Srbije nije jednostavan, budući da na Bobiji ne postoje asfaltni putevi. Međutim, to i jeste ono što je čini izuzetnom. Ukoliko ste ljubitelj planinarenja i sličnih avantura, onda je Bobija destinacija koja će vam oduzeti dah.
Za planinu Bobiju mnogi nisu nikada ni čuli, ali oni koji su je posetili sa oduševljenjem prepričavaju svoje utiske i doživljaje na planini. Meštani takođe sa velikom ljubavlju govore o Bobiji. Kako sami navode, život u prirodi čini ih srećnim i ispunjenim.
Jedini žitelj Bobije koji se iz grada preselio na ovu lepu planinu je Selimir Janjić koji je skromnu dedovinu pretvorio u udoban planinarski dom – Janjić.
Planinarenje na Bobiji
Ljubitelje planinarenja koji žele da se upute na Bobiju sigurno će zanimati više informacija o planinarskim objektima. Na Bobiji se nalazi pomenuta planinarska kuća Janjić, na nadmorskoj visini od 680 metara. Spada u B kategoriju i ima prostor za šatore.
Kapacitet ležajeva u kući Janjić je 25, a sobe sadrže do 6 kreveta, opremljenih ćebadima i posteljinom. U kući postoji centralno grejanje, a u kupatilima topla voda. Posetiocima je na raspolaganju kuhinja na upotrebi.
Iz planinarske kuće Janjić možete se upustiti u istraživanje 75 kilometara staza, a postoji mogućnost angažovanja vodiča.
Jedna od interesantnih planinarskih staza na Bobiji je staza Kanjon Trešnjice – Gornje Košlje. Staza je laka, propisno markirana i uređena, sa crveno-belim oznakama. Za obilazak je potrebno 5 sati.
Staza počinje kod sela Gornja Trešnjica na 239 metara nadmorske visine, a završava se kod sela Gornje Košlje, na 832 metra nadmorske visine.
Neki od značajnijih lokaliteta na stazi su kanjon reke Trešnjice, Rimski put, Veliki i Mali Grad, pet vidikovaca, četiri izvora pitke vode na samoj trasi, naselja Gornja Trešnjica i Gornje Košlje, te jedan kamp. Van trase u oblizini postoji jedan planinarski objekat i osam privatnih jedinica.
Staza vodi od Gornje Trešnjice kroz rečni kanjon Trešnjice preko reke Tribuće, te ispod Mitrove stene (vrh) do Gornjih Košlja. Nazad se vraća istom stazom. Premda sama po sebi staza nije teška, na njoj se savetuje opreznost.
Još jedna od lakih trasa je staza obilaska Bobije koja počinje od sela Tornik na visini od 739 metara, a završava se kod Dobre vode na Bobiji, na visini od 1169 metara.
I ova staza je uređena i propisno markirana, sa standardnom planinarskom markacijom. Dugačka je 13.5 kilometara, a za obilazak je potrebno 4 sata. Interesantni lokaliteti koji se mogu videti na ovoj trasi su mnogobrojni.
To su rudnik barita, Račića crkva, sedam vidikovaca sa prekrasnim pogledom, četiri izvora pijeće vode, sela Savković, Orovička planina i Tornik. Na samoj trasi se nalazi jedan planinarski objekat, kao i jedan kamp i četiri jedinice privatnog smeštaja.
Staza Ljubovija – Bele vode – Tornička Bobija spada u zahtevne staze. Dugačka je 25.4 kilometra i predstavlja atraktivnu etapu E7 Evropskog pešačkog puta koji prolazi zapadnom Srbijom. Ova staza predstavlja drugu etapu trase i na njoj se praktikuje polumaraton u planinarskom trčanju.
Staza je propisno uređena i obeležena, sa crveno-belom markacijom. Značajni lokaliteti na ovoj trasi su Manastir Svete Trojice u Belim Vodama, sedam vidikovaca, čak osam izvora pitke vode, naselja Savković, Orovička planina i Tornik.
