Selo Taor nalazi se u Zapadnoj Srbiji, u Kolubarskom okrugu, nedaleko od grada Valjeva.
Samo naselje je podeljeno na Gornji i Donji Taor, planinskog je tipa, sa brojnim brdima i livadama. Nad selom se uzdižu Taorske stene, dok kroz njega protiče reka Skrapež.
Taor se nalazi na preko 1000 metara nadmorske visine i najviše je poznato po spomeniku prirode Taorska vrela, koja i danas privlače brojne posetioce. Voda sa vrela se uliva u Skrapež i formira niz prekrasnih kaskadnih slapova.
Na ovom području od davnina se iskopavao i kamen, siga, a stanovnici Taora pretežno se bave poljoprivredom i stočarstvom. Uglavnom drže krave i ovce za sopstvene potrebe i uzgajaju maline, jabuke, šljive i krompir.
U taorskim šumama raste i veliki broj pečuraka, a livade obiluju lekovitim biljem. Posebno dragocena biljka u ovom kraju je divlji beli luk sremuš, kojem je posvećena i naročita manifestacija.
Selo Taor ima osnovnu školu i mali broj stanovnika. Međutim, ovo mesto polako biva prepoznato u oblasti domaćeg seoskog turizma.
Prekrasni ambijent čini Taor destinacijom idealnom za ljubitelje tradicije i prirode.
Prema istorijskim i demografskim istraživanjima, prvi stanovnici Taora bili su doseljenoci iz Crne Gore, koji su se u ovom kraju obreli početkom XVIII veka. Njihovo glavno zanimanje je bilo stočarstvo, a uzgajali su i nešto pšenice i ovsa.
Donji Taor se nalazi ispod najvišeg vrha na planini Povlen, Malog Povlena (1347 m). Planina Povlen je jedna u nizu valjevskih planina, a sa Maljenom i Suvoborom nekada je nosila zajednički naziv.
Za razliku od Povlena i obližnjeg Suvobora, pa i ostalih Valjevskih planina, potencijal Maljena za turizam je prepoznat odavno. Još je početkom XX veka na ovoj planini osnovan turistički centar Divčibare.
U novije vreme, međutim, sve je veće interesovanje za dosad turistički manje poznate planinske destinacije koje imaju veliki potencijal za razvoj seoskog turizma. Istovremeno, primetna je i tendencija vraćanja na selo iz grada.
Turistički potencijal Donjeg Taora
Selo Donji Taor pod Povlenom jedno je od takvih mesta. U poslednje vreme se ovde vraćaju mladi ljudi, sa željom da žive u skladu sa prirodom i da buran i užurban gradski život zamene spokojem kakav može doneti samo selo.
Meštani Donjeg Taora kažu da u poređenju sa nekim drugim seoskim područjima, u ovom selu ima više mladih. Reč je pre svega o onima koji su otkupili stare placeve i imanja, te su se ili dooselili ili na njima podigli vikendice.
Ono što za sada usporava ovaj vid razvoja Donjeg Taora jeste nedostatak kvalitetnih puteva. Prema rečima predsednika mesne zajednice Donjeg Taora, ovo je problem na kojem se aktivno radi, kako bi se podstakao dalji razvoj sela.
Meštani Taora i sami prepoznaju turistički potencijal za razvoj svog kraja, te na njegovoj promociji predano rade. Izuzetno su ljubazni i gostoprimljivi, a svojim gostima imaju mnogo toga da ponude.
Pored izvrsne domaće hrane i lokalnih proizvoda, Donji Taor ima i nekoliko lokaliteta koje svakako vredi obići. Pored nestvarnih Taorskih vrela i starih vodenica, tu su i Taorski grad, sama reka Skrapež i uopšte netaknuta priroda.
U donjem Taoru gradi se i nova crkva posvećena Saboru Svetih apostola – Pavlovdan. Donator ovog hrama je jedna subotička porodica, koja u Taoru živi već preko deset godina. Do nedavno, žitelji Taora morali su na službu odlaziti u obližnja sela Ražanu i Makovište.
Lokacija podizanja novog hrama je potpuno u skladu sa starim tradicijama. Temelji su postavljeni nedaleko od ostataka jednog ranog svetilišta, koje bi trebalo datirati u pozno antičko ili rano vizantijsko doba.
Ktitori ovog novog hrama navode da im je želja da izgradnjom crkve još više povežu taorsku zajedincu i da ožive samo selo. Ne samo da će novi hram biti prava radost za meštane, koji bi inače morali da odlaze u druga sela, već će privući i goste iz drugih krajeva.
Taorski sremuš
Selo Donji Taor poznato je i po jednoj naročitoj manifestaciji, posvećenoj sremušu koji u taorskim šumama obilato raste. Sremuš je ukusan, zdrav i lekovit, te je sa punim pravom zaslužio i taorske Dane sremuša.
U toku manifestacije, meštani pripremaju raznovrsna jela čiji je obavezni sastojak ova čudesna biljka, a tim povodom organizuju i takmičenje. Jela koja se pripremaju tokom sremušijade su raznovrsna i veoma ukusna.
Jedno od takvih jela je izdašni gulaš sa pečurkama i mesom, u čijem se sastavu kao glavni začini koriste sremuš, zelje i kopriva. Takođe, meštani preporučuju i pitu od domaćih kora, sa sirom i sremušem. Od sremuša se priprema čak i rakija.
Taorski majdan
Već smo pomenuli da se u Taoru od davnina kopao kamen. Majdan se nalazi nedaleko izvora reke Skrapež i bio je veoma aktivan u srednjevekovno doba.
U Taorskom majdanu se nalazi veliko nalazište bigra odnosno sige ili sedre. Reč je o kamenu koji je izrazito porozan i ima šupljikavu teksturu, te je kao takav lak za obradu. Sirov bigar je mek toliko da se može lako rezati.
Pošto se osuši, siga očvrsne. Zbog svojih karakteristika, ovaj kamen se u srednjem veku naveliko koristio kao građevinski materijal. Upotrebljavan je pre svega za izgradnju crkvenih kupola i svodova. Najstariji nadgrobnjaci kraj Skrapeža izrađeni su upravo od ovog kamena.
Taorska vrela
Taorska vrela jedna su od najpoznatijih prirodnih atrakcija u ovom delu Srbije. Nalaze se u ataru Donjeg Taora, podno Povlena. Reč je o kaskadnima slapovima koji se ulivaju u reku Skrapež.
Vrela su interesantna pre svega sbog svojih osnovnih karakteristika. Glavni tok ističe iz vrelske pećine, a pored nje postoji i veći broj drugih manjih vrela. Nizvodno od izvorišta nalazi se i najveća akumulacija bigra u ovom kraju.
Ovaj bigarski kompleks ispresecan je kaskadama preko kojih teku atraktivni slapovi. Zbog svoje lepote, Taorska vrela nekada su se mogla videti na naslovnicama časopisa i poređena su sa čuvenim Plitvičkim jezerima.
Budući da su Taorska vrela obilovala vodom, na njima su u davnini podignute vodenice; postojalo je njih veći broj i bile su u funkciji sve do 80th godina prethodnog veka. Tada je voda sa vrela preusmerena prema Kosjeriću, za potrebe snabdevanja samog grada.
Preusmeravanje vode je narušilo prirodni ambijent vrela, a od starih vodenica danas postoje samo dve, od kojih je jedna obnovljena, dok druga fascinira putnike svojih drevnim, ruševnim izgledom. Vodenice ovog kraja jedinstveni su spomenik narodnog graditeljstva.
Smeštaj i iskustva
Ukoliko vas je zaintrigiralo ovo lepo planinsko naselje na obroncima planine Povlen, sigurno će vas interesovati i kakve su mogućnosti za smeštaj i boravak.
Na raspolaganju je zaista dobar izbor privatnih domaćinstava, koja se nalaze u samom selu i u neposrednoj blizini reke Skrapež i Taorskih vrela.
Ljubazni domaćini dočekaće vas širokih ruku i ponuditi najbolju hranu iz ovog kraja.
Mnogi koji su posetili ovaj kraj upravo su oduševljeni gostoprimstvom meštana. Kako kažu, u ovom kraju spremaju se najbolji sir, kajmak i proja. O prelepoj prirodi da i ne govorimo.
Ono o čemu posetioci Donjeg Taora takođe govore sa oduševljenjem jeste već pomenuta sremušijada, koja se održava u mesecu maju.
Prema njihovim rečima, poseta ovom kraju na proleće zaista je nezaboravno iskustvo.
Proleće je doba kada je najbolje obići i sama Tarska vrela, budući da su u ovo doba godine vode u planinskim tokovima najobilnije, te samim tim i slapovi deluju izuzetno raskošno. Pored samih Taorskih vrela, treba pomenuti i jedan manji vodopad na Skrapežu.
Sam vodopad nalazi se tek na dvestotinak metara od vrela i nema neki poseban naziv.
Budući da se nalazi veoma blizu čudesnih slapova, svakako ga treba obići. Pored vodopada postoji i mesto sa klupama i stolom za odmor.
