Planina Medvednik nalazi se na oko 30 km udaljenosti od grada Valjeva i jedna je od Valjevskih planina.
Zapravo, Medvednik se nalazi u centru podrinjsko-valjevskih planina, čiji venac počinje od Drine i planina Gučevo, Boranja i Sokolskih planina, gledano od zapada ka istoku.
Ova skupina se dalje nastavlja Valjevskim planinama, koje počinju Medvednikom.
Na Medvednik se zatim nastavljaju Jablanik, Povlen i Maljen, planine poznate po prelepoj prirodi, predanjima i planinskom centru Divčibare (Maljen).
Venac se na istoku završava planinama Suvobor i Rajac. Medvednik se, dakle, nalazi u samom središtu, a njegov najviši vrh iznosi 1246 metara nadmorske visine. Najviši vrh Valjevskih planina inače je Mali Povlen, visine 1347 metara nadmorske visine.
Površina Medvednika od prevoja pod nazivom Proslop koji se nalazi iznad varoši Pecka pa do sela Jovanja, poznatog po istoimenom manastiru, iznosi 267 kvadratnih metara. Uža oblast grebena Medvednika je duga 5 km.
Do vrha Medvednika je lako doći, budući da je uspon gotovo neprimetan. Sa samog vrha planine pruža se neverovatan pogled. Drugi vrh na Medvedniku je Natin vrh, visine 1241 metar, na istočnom boku planine.
Planina Medvednik verovatno je najupečatljivija planina valjevskog venca, zahvaljujući njegovoj asimetričnoj formi. Planina se na istoku uspinje do ravnog dela u njenom središtu, odakle se obrušava na zapadnoj strani.
Na njegovom zapadnom kraju, litice Medvednika su izgrađene od krečnjaka i veoma su strme. Planinske padine su dobro pošumljene bukvom, a širom planine mogu se videti livade obrasle lekovitim travama i šumskim jagodama.
Na Medvedniku takođe raste i veliki broj raznovrsnih gljiva. Borovi su sađeni veštački i umeću se u proređenu bukovu šumu. Niža područja prekrivaju kultivisane površine zemlje; lokalno stanovništvo ovde uzgaja maline i kupine.
Severni obronci Medvednika naslanjaju se na susedni Jablanik, takođe veoma interesantnu planinu koju planinari i ljubitelji prirode rado obilaze. U ovoj regiji se nalazi zaravan gornjeg toka reke Jablanice, koje su obrasle šumom.
Na Medvedniku je u vreme pre Prvog svetskog rata postojao rudnik zlata, na koji su koncesiju imali Francuzi. Još jedan interesantan podatak jeste to da je na Medvedniku postojao grad koji je prema svedočenju Valjevaca imao električno svetlo pre glavnog grada Beograda.
Danas su pravo zlato Medvednika zasadi malina i kupina, jagode, pečurke i lekovite biljke. Medvednik je najlepše posetiti u julu i oktobru, kada se kraj planinarskog doma Krušik održava manifestacija Dani gljiva i lekovitog bilja.
Kako je Medvednik dobio ime?
Naziv planine Medvednik zvuči prilično jasno, mada nije sasvim sigurno koje je tačno poreklo imena ove planine, što je čest slučaj sa brojnim toponimima ne samo u Srbiji, nego u čitavom svetu.
Nazivi mesta često su vezani za njegove karakteristike, lokalna predanja, verovanja i slično.
Naziv Medvednik najverovatnije potiče od fizičkih karakteristika samog masiva. Naime, kada ga posmatrate iz daljine, sa valjevske strane, Medvednik podseća na leđa usnulog medveda. Međutim, postoji i pretpostavka da je planina dobila ime po pravim medvedima.
Prema ovom verovanju, u ovom području nekada je živeo veliki broj medveda, ali su vremenom istrebljeni, te se od njih sačuvao samo naziv. Najveća staništa medveda u Srbiji su planine Tara i Zlatibor, odakle se kreću i ka drugim krajevima zemlje.
Posle dužeg vremena, medvedi su počeli da se pojavljuju i na valjevskim planinama, o čemu svedoče očevici. Medvedi su pre par godina uočeni u klisuri Gradca i u blizini vikendica na planini Povlen. Na širenje medveda u valjevski kraj utiče blizina prirodnog staništa na Tari.
Medvedi su zaštićena vrsta, te i takav status doprinosi njihovoj reprodukciji i ekspanziji.
Predstavnici lovačkog udruženja Braća Nedić iz grada Valjeva kažu da nema razloga za brigu, budući da medvedi nisu po naravi agresivne životinje.
Medvedi imaju veliku zonu kretanja, pa se u određenim periodima mogu zateći van svog staništa.
Da li medvedi, međutim, lutaju planinom Medvednik? Izveštaji o viđenim medvedima u valjevskom kraju ticali su se Jablanika, Maljena, Magleša i Povlena, planina u okolini Medvednika.
Medvedi na Medvedniku, koliko je poznato, nisu viđeni. Međutim, velika blizina lokacija na kojima su se medvedi mogli opaziti poslednjih godina možda ipak treba da navede na zdrav oprez, ukoliko želite da se upustite u planinsku avanturu.
Lovci kažu da medvedi neće napasti čoveka sami od sebe. U poslednjih dvadeset godina takav slučaj nije zabeležen kod nas, mada je bilo situacija da medved razvali nečije košnice.
U slučaju susreta sa medvedom, kažu iz lovačkog udruženja, ne treba se šunjati i plašiti medveda. Sasvim je dovoljno da se ponašate i krećete normalno. Miris prisustva čoveka medvede navodi da se sami udalje.
Vratimo se za trenutak na moguću etimologiju naziva Medvednik. Postoji i treće tumačenje koje nije vezano za medvede. Prema ovom pomalo bajkovitom tumačenju, jagnjetina, kajmak i sir su u ovom kraju slatki kao med – otuda naziv Medvednik.
Obilazak Medvednika
Planina Medvednik je smeštena između reka Jablanice, Obnice, Ljuboviđe, Pecke i Jadra, a na jugu se naslanja na planinu Jablanik.
Medvedniku možete pristupiti iz nekoliko pravaca. Najjednostavniji put vodi od sela Stave na putu Valjevo-Ljubovija.
Makadamski put dok skoro 8 kilometara vodi od pomenutog sela do planinarskog doma Krušik.
Od planinarskog doma pa do vrha Medvednika može se stići južnim ili severnim pravcem, od kojih severni nudi minimum dve opcije.
Premda je markacija puta nezavidna, sam uspon nije posebno komplikovan. Najduži put do vrha Medvednika iznosi manje od 8 km pešačenja. Svi putevi će vas povesti kroz bukovu šumu, a i sam vrh je obrastao.
Planinari mogu krenuti od platoa pod nazivom Rajića kapija pa preko izvora Kedine vode mogu stići do takozvanih Ravnih livada i odatle započeti uspon na sam vrh.
Za ljubitelje sportskog penjanja, tu su lokacije Grdoba, Vojinova stena, Platno Medvednika i Roška stena.
Ukoliko volite paraglajding, na Medvedniku postoje mesta za poletanje. To su Jablanik, Toletina, Đurđev breg i Kulina.
Tokom boravka na području Medvednika možete da obiđete i Janjinu, Bucursku i Drenajićku odnosno Crvenu pećinu.
Ukoliko želite da odsednete u ovom kraju, sa željom da obilasku Medvednika posvetite više dana, smeštaj možete naći u obližnjim selima Suvodanje, Rebel, Sitarice i Stave.
Toplo preporučujemo da probate lokalnu kuhinju i okusite najlepše specijalitete valjevskog kraja.
Staza Jablanik – Medvednik
Ukoliko ste u kondiciji za duže pešačenje i obilazak dve susedne planine Jablanik i Medvednik, možda će vas zainteresovati ova trasa, dugačka 23 km. Trasa je u kondicionom smislu 4 na skali od 1 do 10, a u tehničkom 1.
Avantura počinje kod zaseoka Bebića luka na Jablaniku i vodi ka livadi koja pruža izvrstan pogled na povlenski prevoj Debelo brdo. Staza dalje vodi do prvog od dva izvora pijeće vode, koji se nalazi po strani staze, u koprivama.
Od te tačke do vrha planine Jablanik potrebno je nešto više od 2 km. Put vodi kroz livade i bukovu šumu. Nakon pristizanja na vrh, staza vodi nizbrdo ka zapadu, spuštajući se ka Markovića brdu. Do njega je potrebno preći 2.6 km.
Nakon oko 600 metara nalazi se i drugi izvor. Nije lako uočljiv, ali se nalazi kraj samog puta. Od tog izvora put vodi na sever kolskim putem u dužini od 3 km do već pomenutih ravnih livada, odakle počinje uspon ka Medvedniku.
Ukoliko želite da svratite u planinarski dom, na putu postoje skretanja. Ako ste se zaputili na vrh Medvednika, nastavićete u istom pravcu. Nagib je na početku velik, ali jednostavan i do vrha je potrebno oko pola sata hoda.
Sa vrha se vraćate istim putem do Ravnih livada, a onda treba skrenuti levo kao istoku i planinarskom domu u selu Rajići. Od ovog mesta put vodi pravo ka startnoj poziciji kod Bebića luke. Ovaj deo puta dug je oko 6 kilometara.
