Putovanja nisu nikad samo putovanja – ona nas izmene, promene, mrdnu sa mesta na kom smo bili, dovedu do mesta na kome treba da budemo; ona nas teraju da se zapitamo.
I nije stvar u tome šta se desi samo kada obiđemo neku turističku lokaciju; ima i toga šta se desi okolo toga svega, šta je to šta još ostavi utisak na vas, a dovoljno je jako.
Na skoro svakom delu naše lepe Srbije, imamo sigurne lepote, koje nas obaraju sa nogu -to su predivna priroda, srdačni domaćini, i savršena hrana.
Uz sve to, tu je uglavnom i bogat turističke sadržaj, u zavisnosti gde smo.
Ali, u toku svog odmora, često se dešava da se zateknemo (i ovo je situacija koja je prisutna čak i kada smo na klasičnom pasivnom odmoru, kada ne nameravamo ništa da radimo, nego samo da odmaramo na plaži, ili da skijamo) na nekom mestu koje na nas ostavi neverovatan utisak.
To može biti neko parčence fascinantne prirode, ali može biti i neko arheološko nalazište, koje nas obori sa nogu, kada razmislimo šta predstavlja, a može biti i neki srednjevekovni srpski manastir i crkva, kojih u Srbiji ima na stotine.
Za mnoge od nas, kao i za strance, ovo predstavlja zaista kuriozitet, da imate priliko da vidite objekte koji su stari više stotina godina, neki i više, a koji predstavljaju kolevku srpske kulture i države.
Na ovim mestima možemo osetiti i spiritualno uzdizanje, mir, i mnogi kažu da su upravo ovo ona mesta koja nas leče iznutra, baš kao što nas priroda koju obilazimo leči „spolja“, tako što udišemo svež vazduh ili se rekreiramo na snežnim stazama neke planine.
I, tako ako vas je put naneo put Valjeva, obratite pažnju na ovu komponentu vašeg putovanja – na ovim prostorima, koje je nekada davno naseljavao praistorijski čovek, posle koga su došli i stari Sloveni; ima mnogo crkava i manastira iz perioda stare Srpske države.
Divčibare na planini Maljen kao i okolina Valjeva sadrži nekoliko manastira i crkvi koji su veoma bitni za sve pravoslavne vernike i rado ih posećuju kako lokalni meštani pa tako i turisti, koji žele da vide i osete sve blagodati i lepote ovih manastira.
Na planini Maljenu i njegovom najposećenijem turističkom mestu Divčibare, izdvojili bi smo nekoliko manastira i crkvi koje bi trebali da posetite.
Ukoliko se odlučite na obilazak ovih manastira, predlažemo dobar smeštaj na Divčibarama, koji se nalazi na najboljim lokacijama, luksuzno opremljen, koji vam može biti odlična polazna tačka za sve obilaske.
U nastavku slede neki od najlepših manastira ovog kraja.
Crkva Svetog Pantelejmona
Na Divčibarama bi trebali da posetite crkvu Svetog Pantelejmona.
Crkva je inače dobila ime po Grčkom lekaru Pantelejmonu koji je za svoga života lečio ljude svojim molitvama do svoje smrti 304 godine kada je pogubljen naredbom Maximilijana, Rimskoga cara.
U čast ovom Svetomučeniku, crkva je po njemu dobila ime i osveštana je 2001 godine na sam praznik svetog mučenika Pantelejmona.
Predlažemo svim turistima koji su smešteni u blizini ove crkve, da je posete i da osete mir koji u njoj vlada a takođe mogu da se okrepe sa izvora svetoga Vasilija Ostroškog, koji ovde izvire.
U crkvi svetog mučenika Pantelejmona se takođe nalaze mosti svetaca, koje mogu da se celivaju za zdravlje i sreću i oprost grehova.
U njoj se nalaze delovi moštiju naše svetiteljke svete Petke, delovi moštiju svetoga Pantelejmona i delovi moštiju Svetitelja Nikolaja Žičkog.
U crkvi se redovno održavaju liturgije, kojima mogu prisustvovati svi vernici i da pored svih prirodnih bogatstava koje nudi planina Maljen i njegove Divčibare, mogu osetiti i duhovno bogatstvo koje ovde vlada.
Čovek koji ode na Divčibare da bi se odmorio od svih obaveza i stresa koje mu nameće današnji tempo života, svoj mir može da upotpuni i poseti ovoj crkvi čija je gradnja počela davne 1940 te godine, ali je obustavljena zbog početka Prvog svetskog rata.
Njena gradnja je nastavljena 1995 godine a osveštana je kao sto rekosmo 2001 godine na praznik ovog Svetomučenika.
Ćelije
U okolini Valjeva, tačnije u selu zvanom Lelić se nalazi jedan veoma star manastir, manastir Ćelije.
Toliko je star da se ne zna sa sigurnošću ko ga je izgradio ali poznato je da datira cak iz 13 veka.
Prema učenju se navodi da je verovatno ktitor manastira Srpski kralj Dragutin i da je podignut u razdoblju između 1276-1282 godine.
Međutim postoji i druga verzija u kojoj e podignuta u vreme Stefana Despota Lazarevića negde krajem 14 ili početkom 15 tog veka.
Međutim ovo su pretpostavke i ne zna se sa sigurnošću ko ga je i kada tacno podigao i ovaj manastir je obavijen velom tajne.
Smatra se kolevkom Srpskoga pravoslavlja i velikom svetinjom i ne bi ste trebali da propustite priliku da ga posetite, ako ste u blizini ili pak u prolazu.
Ovaj manastir je ostao poznat po monasima koji su u njemu boravili u 18 tom veku, zato sto su isti ti monasi učestvovali u buni protiv zuluma Turskog, koji je tada vladao našom zemljom.
U to vreme je postojao jedan turski pasa po imenu Bušatlija, koga je ovaj potez monaha vrlo razgnevio jer je inače bio rđave i preke naravi, pa je zapalio ovaj manastir, ali Bušatlija se nije tu zaustavio, već je zapalio i sve manastire ovoga dela Srbije.
Ćelije su nedugo zatim nakon samo dve godine obnovljene, međutim doživele su još jedno paljenje tokom 1810 te godine, zato sto je za vreme Prvog Srpskog Ustanka, manastir brinuo o ranjenim ustanicima i Turci su resili da ponove istu stvar sa njim.
Srpski narod nije časio časa već je manastir obnovio već nakon godinu dana.
Istorija ovoga manastira je impozantna a između ostalog u njemu se nalazi grob Ilije Birčanina koji je stradao u čuvenoj seci knezova.
Turci su za vreme svoje vladavine na našim prostorima, uništavali naše crkve i manastire, zato sto su znali da je nas narod, pogotovo u to vreme, bio veoma pobožan i nastojali su na sve moguće načine , da oslabe nasu veru.
Ali koliko god crkava i manastira da su zapalili i uništili, nas narod ih je uvek obnavljao ispočetka i umesto da postignu ono sto su hteli, a to je da umanje nasu veru na taj način, nisu očekivali da će samo da je učvrste i ojačaju na taj način.
Jovanja
Manastir Jovanja se nalazi nedaleko od grada Valjeva i na desnoj strani reke Jablanice i njene klisure.
kao i ostali manastiri u ovom okrugu, predstavlja nepokretno kulturno dobro.
Sa obzirom na to da ne postoje spisi kada je ovaj manastir izgrađen pretpostavlja se da je izgrađen negde između 15 i 16 tog veka, dakle još jedan veoma star manastir koji je pod zaštitom .
Interesantno je da je u ovom manastiru početkom 18 tog veka postojala bogoslovska škola i da su Turci i ovaj manastir zapalili 1788 godine tako da u prvoj polovini 19 tog veka biva obnovljen i postaje mirska crkva.
Bogovađa
Manastir Bogovađa pripada takođe Valjevskoj eparhiji i nalazi se u samom selu Bogovađa, nedaleko od Lajkovca.
Ovo je još jedan veoma star manastir, čiji je ktitor nepoznat, ali se pretpostavlja da ga je podigao Despot Stefan Lazarevic, početkom 15 tog veka.
Ovaj manastir je izgrađen u ime svetog Georgija pobedonosca.
Prema nekim zapisima iz našeg naroda, navodi se da je ovaj manastir takođe bio zapaljen za vreme Tursko-Austrijskog rata 1789 te godine.
Dakle navodi se da ni Bogovađa nije bila pošteđena kao i većina manastira ovoga kraja.
1791 godine je obnovljen ali 1813 godine je ponovo uništena sa ponovnim Turskim pokoravanjem Srpskoga naroda.
Ali 10 tog Jula 1816 godine, Srpski Knjaz Milos pristupa ponovnom obnavljanju ovog manastira a obnova je završena 10 tog Decembra 1816 godine.
Manastir je osveštan odmah te godine i to na dan rođenja našeg spasitelja Isusa Hrista, sina božijeg.
U manastiru Bogovađa je za vreme prvog svetskog rata bila bolnica, za vreme Kolubarske bitke.
Tačnije u njoj su zbrinjavani ranjeni Srpski vojnici koji su dejstvovali u okolini reke Ljig.
Nakon svog poraza i povlačenja, Austrougarske trupe su opustošile ovaj manastir i opljačkali su veliku i dragocenu biblioteku hadži-Ruvima.
Za vreme okupacije vojska je posekla kompletnu sumu oko manastira Bogovađe za svoje potrebe i takođe su su pustošena sva manastirska zvona čiji je prečnik prelazio 25 centimetara, zato sto im je bio potreban materijal za izradu oružja za ratovanje protiv našeg naroda.
Velika je tuga sto je to isto oružje, koje je bilo izrađeno od zvona naših crkava i manastira, ubijalo srpski narod.
Za vreme drugog svetskog rata, iguman Venijamin Nikolić je uspeo da sačuva manastir od ponovnog razaranja i od 1957 godine ovaj manastir postaje ženski manastir.
Manastir Bogovađa 1982 godine postaje spomenik kulture koji je od velikog značaja za nas pravoslavni narod.
Poslednji radovi na restauraciji ovog manastira su rađeni od 1998 do 1999 godine.
A konak koji je bio uništen je obnovljen 2005 godine kompletno.
Na celu Bogovađe je igumanija mati Agnija.
Dokmir
Manastir Dokmir je manastir koji se nalazi u selu Dokmir u blizini Uba i Pambukovice na pola sata vožnje od grada Valjeva.
Sa obzirom na to da je i ovo jedan veoma star manastir, ne zna se sa preciznošću kada je tacno podignut, ali se pretpostavlja da je podignut krajem 14 tog ili samim početkom 15 tog veka.
Manastir je nažalost stradao u zemljotresu koji je pogodio to područje i obnovljen je 1734 godine pa se obnovi ponovo pristupilo 1976 godine.
Ovaj manastir takođe predstavlja kulturno dobro i nacionalni spomenik kulture naše zemlje.
Do njega ćete doci kada iz pravca Uba, krenete ka mestu zvanom Pambukovica.
Na tom putu ka Pambukovici, naići ćete na jednu uzbrdicu sa krivinom i na prodavnicu sa vaše leve strane i odmah tu skrenete ka mestu Dokmir u kome se nalazi ovaj istoimeni manastir.
Ako biste ranije išli kolima, morali li biste da povedete mnogo računa o vašem vozilu, zato sto je sam put do manastira bio veoma los i pun rupa ali je grad Ub 2022 godine, napravo kompletno novi asfalt i prilaz ovom srednjovekovnom manastiru, tako da o tome sada ne trebate da brinete.
Manastir se nalazi sa leve strane puta i okružen je prelepom prirodnom lepotom.
I kada zakoračite u krug manastira imaćete osećaj kao da ste se vratili kroz vreme u 14 ti vek.
Ova stari manastir posvećen je Vavedenju Presvete Bogorodice.
Manastir vodi mati Justina.
U ovom manastiru je do 1788 godine bila osnovna škola u kojoj su se obrazovala deca iz okoline ali ni ovaj manastir Mehmed paša Bušatlija ,nije poštedeo i on ga je ove godine zapalio kao i mnoge druge manastire.
Konačna obnova ovog manastira je završena 1976 godine a od 1992 godine manastir Dokmir postaje ženski manastir, koji vodi mati Justina.
Ako ste u prolazu za Valjevo ili Divčibare, toplo vam preporučujemo da posetite ovaj prelep manastir i osetite njegovu blagodat u svojoj duši.
Zaključak
Ako vas put nanese na neke od ovih krajeva, ako prolazite ovuda samo, nemojte da propustite da obiđete neke od ovih manastira.
Povežite se sa vekovnom tradicijom, sa vekovima borbe za prevlast, ovi manastiri su zaista svedoci prošlih vremena, od kojih su mnoga bila krvava, a mnogo manastira je, delimično ili potpuno stradalo u borbama.
Ovo može biti upravo onaj način da se ispunite duhovno na putovanju, makar ono trajalo i samo jedan dan.
