Vrlo interesantan istorijski podatak koji se tiče Divčibara, koje se nalaze na planini Maljen, a danas jednog od omiljenih turističkih destinacija za domaće i strane turiste jeste da se samo ime Divčibare pominje veoma davno.
Nećete verovati ali se Divčibare pominju u očuvanim spisima iz vremena turske vladavine.
Divčibare se pominju u 1.400 i nekoj godini, i to prema nekom turskom popisu stanovništva.
Tada je ovde bilo samo nekih 11 porodica koji su se bavili stočarstvom.
Sada ako bi tražili neke podatke, da li je tada postojala neka pravoslavna crkva, i da li za tako nešto postoji neki pisani trag, odgovor je da ne postoji, jer nikakav sličan objekat tada nije pomenut.
Nema ni naznaka da je ovde u tim ranijim godinama postojala ikakva pravoslavna crkva.
Ovo definitivno potvrđuju istoričari i teolozi koji kažu da je nemoguće da je postojala ikakva pravoslavna crkva, u godinama kada smo bili pod dugotrajnom turskom vlašću.
Ono o čemu se može govoriti jeste da je postojala takva crkve ovde ona bi se ona pominjala da li u među narodom, u nekom usmenom predanju ili u nekim dokumentima koji su sačuvani od zuba vremena do današnjih dana.
Nažalost to nije slučaj.
Na takav ili sličan način se upravo pominje crkva u Gornjem Lajkovcu, koja je 1935 godine ponovo podignuta renovirana ostacima te nekadašnje stare crkve koja je bila tu stotinama godinama ranije, i onda je samo renovirana.
Ali konkretno na Divčibarama ovakvih podataka nema.
Ipak, potreba da se napravi crkva u ovom kraju, konkretno na Divčibarama, je svakako postojala, i tu nema dileme.
I na kraju se to i desilo, ali je put do izgradnje crkve bio trnovit.
Još su davnih dana ljudi videli da će Divčibare postati dosta zanimljiva turistička destinacija i da je svakako potrebno da ima svoju crkvu.
Ta ideja nažalost, osim želje nije odmah realizovana, i ostala je da visi tako u vazduhu.
Ipak, negde od tridesetih godina prošlog veka postoji ta ideja da se podigne u ovom mestu crkva, jer je takva bila potrebna vernicima ovog kraja.
I tako se donekle stiglo i sa idejom da se ovde izgradi crkva – sve je bilo spremno, tu u došli i velikodostojnici i izabrali su lokaciju na kojoj bi trebalo da bude izgrađena buduća crkva.
Međutim ono što je zaustavilo izgradnju crkve tada četrdesetih godina prošlog veka bio je rat, koji je već počinjao, pa umesto da se gradi u Srbiji samo rušilo.
Prošlo je čak sedam decenija od trenutka kada su postavljeni prvi temelji ove crkve.
Bilo je to 9. avgusta, 1995 godine na veliki crkveni praznik Pantelijevdan.
Toga dana osveštano je zemljište i postavljeno je sve što će služiti za izgradnju crkve.
Ova crkva se nalazi na levoj strani potok Žujan, locirana je između dve česme.
96-te godine počinje izgradnja, 2001. godine crkva je osveštana na dan Svetog Pantelejmona.
Te godine u avgustu je održana i prva liturgija, a danas se liturgije redovno održavaju.
On je bio čudesni svetac koji je lečio ljude, a bio je poreklom iz Grčke, i o njemu se raspredaju razne legende, a crkva nosi njegovo ime.
Od tada veliki broj ljudi posećuje crkvu a najveće gužve su vjernicima su upravo za vreme turističke sezone.
Ovde i mošti Svetog Pantelejmona, kao i Svete Petke i još nekih svetaca.
Crkva Svetog Pantelejmona je veoma posećena, i nezaobilazna ruta kada boravite u Divčibarama, a ni ne možete da je zaobiđete jer se nalazi u samom centru ovog mesta.
Jako veliki broj i stranaca dolazi da vidi ovu crkvu koja je izgrađena – a sve dugujemo protojereju Milanu Trpkoviću, koji je nekada davno prvi imao ovu ideju.
Ako želite da obidjete ovu crkvu na Divčibarama, preporuka je da odaberete neki lep smeštaj na dobroj lokaciji i da onda odatle prošetate do crkve i obidjete ceo taj centar.
Najbolje apartmane na Divčibarama možete naći na našoj početnoj stranici – SMEŠTAJ DIVČIBARE.
