Pećina predstavlja podzemnu prostoriju, koja se nalazi u zemljinoj kori i koja je nastala potpuno prirodnim procesom.
Delovi na koje se jedna pećina deli su sam ulaz, dvorana i kanal.
Dvorana je podzemna prostorija, koja je nastala širenjem podzemnih kanala.
Ljudi čije je zanimanje istraživanje pećina se nazivaju speleolozi i njihov posao je i više nego interesantan, zato što se često nalaze na mestima, koja nisu svima dostupna i na koja možda nikada ljudska noga nije kročila.
Po podeli pećine se dele na rečne pećine i na suve pećine. Naša zemlja poseduje prelepe pećine, koje sa svojim ukrasima, stalaktitima i stalagmitima, deluju zaista impresivno.
Ovde ćemo navesti neke od najpoznatijih pećina u Srbiji i neke detalje vezane za njih, koji vam možda do sada nisu bili poznati.
Ne samo da je poseta pećinama jedinstveno iskustvo, nego i obavezna turistička atrakcija mnogih mesta u Srbiji.
Resavska pećina
Jedna od najpoznatijih i mozda najposećenijih pećina u našoj zemlji je zasigurno Resavska pećina.
Nema đaka osnovca u našoj zemlji, koji ovu pećinu sa svojom školom nije obišlo na nekoj od organizovanih ekskurzija, ali bi svakako vredelo tokom života, makar još jednom doći ovde.
Resavska pećina je ujedno i zaštićeni spomenik prirode i nalazi se na nekih 20-tak kilometara od grada Despotovca, tačnije u brdu “Babina glava”.
Ovu pećinu je napravila reka Kločanica i dužina pećine je 4,5 kilometara. Njena starost se procenjuje na 80 miliona godina i nalazi se na nadmorskoj visini od 483 metara.
U ovoj pećini su pronađeni znaci da su u praistoriji ljudi u njoj boravili, i da su za sobom su ostavili mnoge tragove.
Do ovog zaključka se došlo, zato sto su pronađeni vrhovi koplja, klinovi, i razno oruđe…
Turistička staza ove pećine iznosi 402 metra, i vrlo je dobro uređena za posetu mnogobrojih posetilaca.
Dužina ove pećine iznosi 4500 metara a istraženo je njenih 2850 metara a turistički obilazak je oko 800 metara u potpunosti.
U ovoj pećini je temperatura stalna i iznosi 7 stepeni Celzijusa, dok vlaga varira otprilike od 80 pa do 100 posto.
Pećina ima 4 nivoa od kojih su samo dva uređena za turističke posete. Za posete su uređene 4 dvorane.
Dvorana sraslih Kolonada, koja je prva na ulazu u pećinu i čine je žuti stubovi kalcita i gde se stalaktiti spajaju sa stalagmitima.
Zatim sledi dvorana “predvorje istorije” u kojoj je pronađena lobanja polarne lisice, sekira, pa čak i ognjište praistorijskoga čoveka.
Zatim se stiže do staze okamenjenih vodopada i pećinskih orgulja koje proizvode različite zvukove. Kada nastavite dužim tunelom koji je veštački iskopan stiže se do Kristalne dvorane.
Ovu pećinu možete posetiti počevši od 1.aprila pa do 31.oktobra. Karta je 350 dinara a za učenike iznosi 300 dinara.
Ovo je naša najstarija i najlepša pećina i ako je do sada niste posetili, toplo vam preporučujemo da to uradite.
Ribnička pećina
Pored Resavske pećine, preporučujemo vam obilazak Ribničke pećine, koja se nalazi u blizini grada Valjeva, kada krenete prema Banji Vrujci. Naziv je dobila po reci Ribnici i na njenoj levoj obali.
Ulaz u ovu pećinu je poprilično komplikovan, zato što se nalazi u nivou vode i treba biti vrlo oprezan.
Kroz Ribničku pećinu protiče potok koji pravi veoma lepe zvukove i žubor vode.
Stalaktiti ove pećine su veoma lepi i Ribnička pećina je od 70-tih godina postala zaštićeni prirodni spomenik.
Ova pećina je poznata po tome što u njoj živi čak 15 vrsta slepih miševa i po tome je poznata u čitavoj Evropi.
Reka Ribnica koja protiče pored ove pećine je veoma čista i bogata ribom a otuda i njen naziv ” Ribnica “. Priroda oko ove reke je, inače, neverovatno lepa i nestvarna, da će vam upotpuniti utisak poseti pećini.
Ova pećina je vrlo posećena turistička atrakcija, pogotovu od turista koji borave na planini Maljen i na Divčibarama, jer je Ribnička pećina relativno blizu, i jedan je obaveznih izleta ovde.
Ovaj dragulj prirode nije slučajno pod zaštitom države i trebate ga posetiti kada budete za to u mogućnosti.
Ukoliko želite da posetite ovu pećinu, idealna početna stanica su svakako Divčibare, a na stranici koja sledi možete pronaći najbolji smeštaj na Divčibarama.
Stopića Pećina
Planina Zlatibor, takođe ima ovaj dragulj prirode u svojoj divljini i oba pećina se zove ” Stopića pećina “.
U pitanju je rečni tip pećine i ulaz u nju je impozantan, zato što je visine čak 18 metara i pećina ima 5 nivoa.
Stopića pećina poseduje podzemni vodopad u visini od 10 metara.
Zaštitni znak ove pećine su čuvene Bigrene kade. To su udubljenja okružena kamenu zidovima u čijim koritima se voda nakuplja i preliva u drugu kadu i pravi predivne kaskade.
Dodatno su ugrađena ked svetla i prizor je nestvaran.
Ova pećina je vrlo dobro obezbeđena i osvetljena i prilagođena je svim uzrastima za posetu, deca je obožavaju.
Stopića pećinu možete posetiti svakoga dana i svakom dobu godine, pa čak i praznicima.
Smeštena je na severoistočnom delu planine Zlatibor, a od samog centra Zlatibora je na samo 19 kilometara.
Lazareva Pećina
Na 20 km zapadno od grada Bora se nalazi ” Lazareva pećina”. Ovo je kraški tip pećine i ujedno najduža pećina u našoj zemlji.
Lazareva pećina pripada Zlotskom sistemu pećina koji je inače slabo istražen i ko zna kakve sve lepote krije od nas – one koje tek čekaju da budu otkrivene.
Ovo je inače jedina pećina ogromnog Zlotskog sistema, koja je dostupna za turističke posete.
Kao sto rekosmo, svo je ujedno i najduža pećina u našoj zemlji, sa dužinom od čak 10 hiljada metara, što je impozantno. Ali, imajte u vidu da je turistima obezbeđeno samo 900 metara od toga.
Ovu pećinu, inače čine tri dvorane a to su: Koncertna dvorana, dvorana Blokova, Prestona dvorana.
U pećini su takođe pronađeni tragovi života praistorijskog života a veruje se i da se naša vojska u ovoj pećini, skrivala od napada Turaka posle boja na Kosovu.
Ova pećina se nalazi na samom izlazu iz Lazarevog kanjona u istočnoj podgorini Kučaja.
Pored ove pećine obavezno posetiti Lazarev Kanjon i grad Bor u njegovoj blizini.
Risovača
Pećina Risovača je rečni tip pećine koji se nalazi na samom ulazu u grad Aranđelovac, ako dolazite iz pravca Topole.
Ova pećina nije velika kao nepregledna i ogromna Lazareva pećina, ali i ona ima sto sta lepo za videti i naučiti, njena dužina je 135 metara, i nećete biti razočarani kada je posetite.
Ova pećina je otkrivena spletom okolnosti i to u momentu kada se urušio kamenolom.
Pažnju arheologa je privukao veliki broj fosila koje ona poseduje u sebi. To su fosili praistorijskoh životinja a posebnju pažnju arheologa je privuklo otkriće da su u ovoj pećini mekada živeli neandertalci.
U pećini su urađene makete praistorijskih ljudi i životinja, kako bi turisti lakše svorili sliku o životu kakav je nekada bio u ovoj pećini.
Kada platite ulaznicu za obilazak pećine, ujedno ste platili i posetu muzeju u Aranđelovcu u kome su smešteni praistorijski alati i oružja iz ove pećine. Cena obilaska ove pećine stojo 200 dinara, uključujući i posetu muzeju u Aranđelovcu.
Kučevske pećine
Kučevske pećine, pripadaju rečnom tipu pećina i nalaze se na padini Homoljskih padina.
U pitanju je sistem pećina koji je zapostavljen i posećuje ga mali broj turista, ne sluteći da time mnogo toga propuštaju time što ne obilaze ovaj dragulj.
Ceremošnja
Da li ste ikada čuli za ovu lepoticu među pećinama?
Po nakitu koji u sebi poseduje, pećina Ceremošnja je zasigurno jedna od najlepših u našoj zemlji.
Ona ima prostrane dvorane sa prelepim nakitom, draperijama, stubovima i okamenjenim vodopadima.
Arena je najveća prostorija ove pećine sa ujedno najlepšim pećinskim nakitom.
U njoj se nalazi pećinski stub “Na večnoj straži” odmah zatim pećinski stub ” Lepa Vlajna” koji je načinjen od sjajnog kristalnog kalcita.
Ceremošnja poseduje još dve dvorane “Andezitska dvorana“ i „Ponorska dvorana“.
Njih ukrašava snežno beli tavanički nakit.
Ravništarka
U blizini Ceremošnje se nalazi još jedna veoma lepa pećina u ataru sela Ravnište. Zove se Ravništarka po ovom selu.
Ova pećina je za nijansu duža od Ceremošnje a ima podjednako lep i interesantan nakit u njoj.
Dakle Ceremošnja i Ravnište su Kulevske pećine i one su za turiste i posetioce otvorene od aprila meseca pa do oktobra meseca od 10 pa do 18 časova.
Takođe morate imati u vidu da su Kučevske pećine u toku zimskih meseci, potpuno zatvorene za posetioce.
Lokacija Ceremošnje je na severoistočnom delu Homoljskih planina u samom podnožju “Velikog štubeja” koji je njihov najviši vrh.
U blizini se nalazi istoimeno selo “Ceremošnja” po kome je i sama pećina dobila ime.
Interesantno je da se pored samog ulaza u pećinu, nalazi restoran u kom možete da probate specijalitete sa planine Homolja.
Pećina Ravništarka se nalazi u blizini Ceremošnje u selu Ravnište. Do nje se dolazi na takav način da od Kučeva skrenete ka selu Ravnište i pratite put u dužini od oko tri kilometra.
Ceo ovaj kraj inače krasi veoma lepa priroda lepota i trebate obići i upoznati se sa ovim krajem.
Dodatan savet je da ne dozvolite da vam se ceo obilazak svede samo na obilazak pećine, već kada ste tu, obiđite okolinu, informišite se o tome šta još možete videti i obići u njihovoj okolini.
Rajkova pećina
U Majdanpeku postoji jedna nažalost slabo poznata pećina a spada među jedne od zaista najlepših, ako i sama ne zauzima prvo mesto po mišljenju mnogih ljudi koji su je obišli.
Većina sigurno nije čula za ovu pećinu, ali je vredi posetiti.
Ova pećina se zove “Rajkova pećina” i ima 850 metra uređenih tunela i spada među rečne pećine. Nakit koja ova pećina poseduje je neverovatne lepote, bez preterivanja ostavlja bez daha.
Rajkovu pećinu ujedno zovu i “Bela pećin ” zbog belih ukrasa koje u sebi poseduje. Pećina takođe poseduje i bigrene kade.
Kada budete zakoračili u ovu pećinu, imaćete osećaj kao da se nalazite u nekoj bajci. U pećini se nalazi i jezerce, koje dodatno ulepšava bajkovitost ove pećine.
Nedavno je urađena rekonstrukcija pećine, osvetljenje, betonska staza, i pećina se obilazi u krug, tako da je dostupna svima za obilazak.
Za ulazak u nju ćete morati da izdvojite 300 dinara.
Rajkova pećina je locirana kao što smo rekli, nedaleko od Majdanpeka, tačnije dva ipo kilometara od njega. Od Beograda je Rajkova pećina udaljena 200 kilometara.
Ako ste već prevalili toliki put, u blizini možete obići “Lepenski vir” i nas nacionalni park Đerdap.
Potoka pećina
U gradu Užicu se nalazi Potoka pećina, tačnije oko 24 kilometara od njega.
Ovo je Kraški tip pećine, koja poseduje inače najveći otvor od svih pećina u našoj zemlji. Ulaz u ovu pećinu je visok neverovatnih 50 metara.
Nažalost ako ste sa decom, ovu pećinu nećete moći da obiđete, zato što put kroz nju ima čak 700 stepenika i nije za decu i starije osobe i za bolesne i fizički nespremne osobe.
Ali trud će da vam se na kraju zaista isplati, jer pećina ostavlja bez daha. Prva na koju ćete naići je “Tavan” pa ” Niška dvorana ” sa tragovima životinja koje datiraju još iz ledenog doba.
Ova pećina se može posetiti od 1. aprila oa do 1. maja od 22 h pa do 16 h a vikendom su posete od 10 h do 18h.
A takođe od 1. maja do 31. oktobra svakoga dana od 10h pa do 18 h.
Imajte u vidu da obilazak pećine traje sat vremena i da morate čekati da se završi tura da biste vi došli na red. A takođe poslednji ulazak u pećinu je u 5 časova popodne.
Posete ovoj pećini zimi su moguće samo u slučaju da je zima izuzetno blaga. Pećina se nalazi u zapadnoj Srbiji na 14 km od grada Užica.
Nemojte nikako propustiti obilazak okoline, zato što zaista ima šta da vam ponudi. Tu je odmah selo Grnčara i Terzića avlija.
Bogovinska pećina
Zatim imamo još jednu divnu pećinu u našoj zemlji a to je Bogovinska pećina. U pitanju je rečni tip pećine sa svojih 550 metara dužine tunela.
Interesantan je podatak da ova pećina spada u najduži speleološki objekat u našoj zemlji i sa čak 6 km istraženih tunela a za turiste je uređeno 559 metara.
U tih 550 metara koliko je dostupno posetiocima, nalaze se najlepše dvorane ove pećine a to su: Rudarska, Koncertna, dvorana Kiklopa i Hajdučkok dvorana.
Bogovinska pećina poseduje prelep nakit i zaslužuje vašu posetu. Nažalost nije dobro promovisana pa stoga je i vrlo slabo posećena pećina.
Dublji delovi ove pećine su posebno lepi sa čarobnim stalaktitima kojih ima neverovatno mnogo i slika je zapanjujuće lepa.
E sada, ako vam ovaj tekst bude probudio želju da posetite ovu pećinu, morate da znate da se unapred morate najaviti turističkoj organizaciji u Boljevcu i da dogovorite vreme posete. Kroz samu pećinu će da vas sprovede turistički vodič.
Ali ako budete izrazili želju da posetite deo pećine koji je neuređen za posetioce, može se angažovati poseban vodič sa svom opremom potrebnom za ovo iskustvo.
Ova pećina se nalazi u jugoistočnom delu Kulajskih planina na oko 14 km od Boljevca.
Do pećine se stiže makadamskim putem, koji iznosi 2 km dužine, pored rudnika Bogovine (rudnik uglja).
Makadamski put je u vrlo lošem stanju i već se dugo priča o njegovoj rekonstrukciji ali to nikako da se realizuje. To ujedno dodatno sprečava veću posetu turista ovoj divnoj pećini.
U blizini ove pećine možete posetiti Sokobanju i čuveni Sokograd iz srednjeg veka, rimsku palatu Romulianu, Gamzigradsku banju i grad Zaječar i da upotpunite svoje putešestvije.
„Uvac“ pećina
Jedna posebno lepa pećina se nalazi u prirodnom rezervatu Uvac i ovo je još jedna rečna pećina, sa uređenim tunelom za posetioce od oko 500 metara.
Cena karte za posetu ovoj divnoj pećini je nesto veća i iznosi 800 dinara.
Ovoj pećini može orići samo sa čamcem ili sa manjim brodićem, koji će da vas divede do ulaza u pećinu.
U pećini se nije moglo postaviti stalno osvetljenje, zato što bi stalno osveljenje narušilo divljinu rezervata Uvac.
I kroz samu pećinu, posetioci moraju na glavama da imaju plemove sa osvetljenjem na njihovom vrhu, što je posebna draž i avantura.
Ova pećina je posebna i po činjenici da je u njoj konstantna temperatura od 8 stepeni Celzijusa, bez obzira na spoljnu temperaturu.
Po tome je ova pećina i dobila naziv “Ledena pećina”. Na ovo morate da budete spremni, jer sko budete u toku letnjih meseci obilazili ovu pećinu, s sobom morate da ponesete jaknu i donji deo trenerke, zato što ako je napolju na suncu na primer 42 stepena Celzijusa, u samoj pećini će temperatura da iznosi i dalje konstantnih 8 stepeni Celzijusa, po čemu je i poznata.
U pećini će da vas dočekaju kamene draperije od kojih su neke visoke neverovatnih 10 metara, prečisto jezero i bigrene kade iz kojih možete da pijete vodu, jer je izuzetno čista i turisti je rado piju.
Do same ledene pećine se stiže veoma teško, ali ono što će da vas sačeka je neverovatno i vrlo isplativo uloženog truda.
Do Ledene Pećine nažalost možete stići samo sa čamcem, plovidbom Uvačkim jezerom. A zatim penjanjem uz stepenice koje su metalne na samoj jezerskoj obali.
Da biste posetili jezero, moraćete da se najavite čuvarskoj službi ovog rezervata. Za posetioce pećine je obezbeđen lanac ili manji brodić a napominjemo da se smeju koristiti samo baterijske lampe.
Sesalačka pećina
Još jedna impozantna pećina koju trebate posetiti u Srbiji je Sesalačka pećina, koja se nalazi u Sokobanji.
Ovo je takođe rečni tip pećine i dužina tunela koji su uređeni, iznosi 200 metara.
Moramo da napomenemo da je ulaz i obilazak pećine besplatan.
Vrlo interesantna stvar je to što ovu pećinu možete posetiti kada god poželite i bez najave, a postoji na samom ulazu ormarić sa prekidačem, na koji možete uključiti struju i imati svetlo za obilazak pećine i njene hodnike koji vijugaju.
Postoje priče da su se u ovoj pećini sakrivali hajduci, što od Turaka, što od lošeg vremena.
Kao što smo rekli već, oko 200 metara ove pećine je kompletno uređeno za posetioce a ostatak koji nije uređen, možete sami da istražite, ako se usuđujete da se upustite u tu nezaboravnu avanturu.
Pećina ima takođe vrlo lep nakit, koji zaslužuje vašu posetu.
Nakon izlaska iz pećine, nalazi se izletište koje je veoma lepo uređeno a ujedno je pregradom Seselačke reke, napravljeno veštačko jezero u kome se možete osvežiti ako su topli dani.
Kada od Sokobanje krenete prema Knjaževcu na dvanaestom kilometru imate skretanje za Seselac.
ada prođete kroz ovo selo, sa desne strane puta ćete videti znak za skretanje za Seselačku pećinu.
Moramo napomenuti da je deo puta do same pećine asfaltiran dok jedan deo čini makadam.
Kada ste već došli dovde, obavezno obiđite izvor reke Moravice, čuveni Sokograd i crkvu svetoga Ilije.
Velika pećina
U Jugoistočnoj Srbiji možete posetiti “Veliku pećinu”. Ona se nalazi u blizini sela Držine, koje je od grada Pirota udaljeno oko 7 kilometara.
Ova pećina po svom ukrasu spada među jedne od najlepših u našoj zemlji i trebate je zaista posetiti. Njena dužina iznosi čitavih 1440 metara a njena visina ponegde iznosi 39 metara.
Pećina poseduje 4 dvorane od kojih ni jedna do sada nije imenovana.
Zaključak
Nesporno, naša zemlja ima veoma veliki speleološki potencijal, ali mnoge pećine su nažalost, prosto pale u zaborav, potisnute nekim drugim turističkim atrakcijama.
Kod našeg naroda se izgubila želja i volja za upoznavanjem sopstvene zemlje i njenih lepota, zato što se život danas samo svodi uglavnom na posao i izdržavanje porodice.
Kada ljudi odu na neku planinu, umesto da posete neki od njenih vodopada ili pećinu, radije odmaraju, skijaju ili se sunčaju, pokušavajući da se odmore koliko god mogu.
Ruku na srce, potpuno razumemo kako se osećate, čast pojedincima. Ukoliko vas ipak zanimaju vodopadi, pogledajte ovde listu najvećih vodopada u Srbiji.
Ali čovek mora da shvati, da će ga poseta nekoj od ovih pećina ispuniti pozitivnom energijom i da će biti naprosto srećniji što su za života videli neki od ovih dragulja naše prirode.
U Srbiji zaista možete svojom posetom nekoj od ovih pećina, da doprinesete njihovom uređenju i daljem istraživanju i većoj poseti, na osnovu ličnog iskustva koje ste stekli.
Zato nemojte previše oklevali i nemojte da dozvolite da vaša jedina poseta nekoj od pećina nape zemlje, bude samo na primer ” Resavska pećina”, koju je većina našeg naroda videla.
Ako ste videli jednu pećinu, to ne znači da ste ih sve videli, stoga vas savetujemo da odaberete neku sa našeg spiska i opisa, koja vam se dopada i put pod noge.
