Po nekim predanjima, smatra se da ime Divčibare treba da zahvali reci Crnoj Kamenici koja teče upravo kroz ovo turističko mesto.
Takođe, po istim narodnim predanjima, nekada davno se u letnjem periodu, posle velikih kiša, u reci utopila jedna mlada čobanica.
Zbog pamćenja i obeležavanja tog događaja, ovoj Maljenskoj visoravni dato je ime koje vžai i dan danas a to je Divčibare, što predstavlja pojam „devojačke bare“.
Divčibare se prvi put u spisima pominje još 1476. kao jedno selo kada su Turci popisivali smederevski sandžak, jer su Divčibare u to vreme tom sandžaku pripadale.
Tako da su Turci te davne 1476.godine prvi put uveli ime Divčibare i oni su se u ovom mestu zadržali čak naredna 3 veka.
Ono što je mnogo zanimljivije od tog turskog perioda je uticaj Miloša Obrenovića na Divčibare.
Jako pogodna klima i neverovatno čist i zdrav vazduh Divčibara prvi na ovim prostorima ozbiljnije zapazio je tadašnji knez Miloš Obrenović, pa je tako početkom XIX veka otkupio cele Divčibare i svu tadašnju stoku od jednog turskog starešine.
Ono što se prepričava je informacija da da je Miloš Obrenović vrlo često dolazio u ove krajeve, posećivao čobane i pratio njihov rad. Uz to je naravno i uživao udišući zdrav vazduh na Divčibarama.
Knez Miloš je, kako kažu poznavaoci tog doba, prvi put bio na Divčibarama u julu 1822. godine. Od tada je dolazio više puta i jedan je od najzaslužnijih zašto su Divčibare tako rano postale turističko mesto i popularisane sa pravom u jednu od najzdravijih vazdušnih banja na ovim prostorima.
